Nakon što su iranski državni mediji zvanično potvrdili da je Ali Hamenei mrtav, pitanje nasledstva u Teheranu više nije hipotetičko, već urgentno.
Prema ustavu Islamske Republike, novog vrhovnog vođu imenuje Veće stručnjaka, ali u iranskoj politici formalne odredbe često su samo okvir za mnogo složeniju igru moći.
Godinama se u političkim krugovima spekulisalo o njegovom sinu Modžtabi Hameneiju, čoveku koji iz senke upravlja očevim kabinetom i ima snažnu podršku tvrdolinijaša. Nije tajna da bi Revolucionarna garda, kao najmoćnija institucija u zemlji, mogla imati presudnu ulogu u tranziciji.
Američka CIA je ranije procenjivala da bi, u slučaju smrti Hameneija, vlast mogli da konsoliduju upravo tvrdi krugovi iz IRGC-a.
Vest o njegovoj smrti dolazi u trenutku kada je region već duboko uzdrman. Sjedinjene Države i Izrael jutros su pokrenuli koordinisane napade na iranske vojne i bezbednosne ciljeve.
Pentagon je operaciju nazvao „Epski gnev“, dok je izraelska strana svoju akciju prozvala „Lavlja rika“. Američki predsednik Donald Tramp u video-obraćanju poručio je da je cilj napada „okončati bezbednosnu pretnju SAD-u“ i Irancima „dati priliku da svrgnu svoje vladare“. Te reči odjeknule su gotovo istovremeno sa zvaničnom potvrdom iz Teherana.
Usledili su iranski protivnapadi projektilima na Izrael, ali i na američke vojne lokacije u Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru. Izrael je proglasio vanredno stanje, a region je na ivici šireg sukoba.
Iranski parlament je još u januaru poručio da bi svaki napad na vrhovnog vođu značio „objavu rata celom islamskom svetu“ i mogao da podstakne proglašenje džihada. U tom kontekstu, smrt dugogodišnjeg lidera dobija dodatnu političku težinu.
Ali Hamenei imao je 86 godina i dominirao je Iranom punih 36 godina. Od 1989, kada je posle smrti Ruholaha Homeinija preuzeo doživotnu funkciju vrhovnog vođe, bio je najviši autoritet u političkom i verskom sistemu.
Kontrolisao je oružane snage, bezbednosne službe, pravosuđe i ključne političke odluke. Njegovu vladavinu obeležili su čvrsta kontrola, oslanjanje na Revolucionarnu gardu i trajna konfrontacija sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. Odbijao je da prizna Izrael i podržavao savezničke grupe širom Bliskog istoka.
Tokom tri decenije na vlasti preživeo je studentske proteste 1999, masovne nemire 2009, talas pobuna 2019, kao i pokret „Žena, život, sloboda“ 2022. i 2023. godine, izazvan smrću Mahse Amini u pritvoru. Svaki put režim je odgovorio represijom. Sistem koji je izgradio oslanjao se na lojalnost bezbednosnog aparata i strogu kontrolu političkog prostora.
Dvanaestodnevni rat u junu 2025. dodatno je ogolio slabosti sistema. Kada je Izrael izveo do sada najdublje udare unutar Irana, Hamenei je bio primoran da se skriva. Taj sukob razotkrio je ozbiljne bezbednosne propuste i prodor stranih obaveštajnih službi u iranske strukture.
Ipak, u javnim obraćanjima poručivao je da Iran neće pokleknuti. Povodom 47. godišnjice Islamske revolucije tvrdio je da je revolucija „spasila Iran od stranog uticaja“ i da je snaga zemlje u jedinstvu.
Sada se Islamska Republika suočava sa najtežom političkom krizom od revolucije 1979. godine. Pitanje više nije samo ko će formalno naslediti funkciju vrhovnog vođe, već kako će se raspodeliti realna moć između verskog establišmenta, Revolucionarne garde i političkih frakcija.
U zemlji navikloj na čvrstu vertikalu vlasti, praznina na vrhu retko ostaje samo institucionalno pitanje — ona vrlo brzo postaje regionalna tema. Između ustavnih procedura, bezbednosnih kalkulacija i spoljnopolitičkih udara, Iran ulazi u period u kojem će svaka odluka imati dalekosežne posledice, a pravac u kom će krenuti tek treba da se pokaže.
