U krugovima bliskim američkoj konzervativnoj političkoj sceni, poslednjih dana provlači se jedna poruka koja zvuči jednostavno, ali nosi ozbiljnu težinu: kraj sukoba sa Iranom neće određivati Vašington, već Teheran.
Tačnije, kako tvrdi Modžtaba Hamenei, odluka će biti koncentrisana u jednim rukama.
Tu procenu je, bez mnogo uvijanja, rekao osnivač privatne vojne kompanije Blekvoter, Erik Prins tokom Konferencije konzervativnih političkih akcija u Teksasu, poznate kao CPAC.
Njegov ton nije bio naročito utešan. Naprotiv, zvučao je kao neko ko je već video kako se slične situacije završavaju. I nije krio da ne deli optimizam administracije Donalda Trampa kada je reč o mogućnosti brzog i mirnog raspleta.
„Oni će sve spaliti“, rekao je u jednom trenutku, gotovo usput, ali dovoljno jasno da izazove nelagodnost u sali. Nije ostao na tome. Dodao je da ga posebno brine scenario u kojem bi američke snage pokušale da uđu na teren i otvore Ormuski moreuz.
U tom slučaju, kako je naveo, slike zapaljenih američkih ratnih brodova mogle bi se pojaviti već u narednih nekoliko nedelja. I, kako je primetio, pitanje je koliko je javnost zapravo spremna na takve prizore.
Zanimljivo je da se slična linija razmišljanja čula i od Stiva Benona, koji je takođe govorio na istom skupu. On je otišao korak dalje u proceni dinamike na terenu. Prema njegovim rečima, sukob je tek na početku, a potencijalna žarišta već se naziru.
Kao jednu od mogućih tačaka eskalacije naveo je ostrvo Hark, gde bi, prema tom scenariju, moglo doći do direktnih borbi u kojima bi učestvovala i američka vojska.
Nije ulazio u detalje kako bi takav razvoj događaja izgledao, ali je jasno stavio do znanja da se odluke koje slede neće donositi olako.
U celoj priči, kako je naglasio, ključni potezi ipak ostaju u rukama američkog predsednika. „Odluka o daljim koracima – to je, očigledno, odluka predsednika Trampa“, rekao je, ostavljajući prostor za različita tumačenja šta to konkretno znači u praksi.
Između redova, stiče se utisak da se ne govori samo o vojnoj strategiji, već i o proceni koliko daleko je iko spreman da ide.
Jer kad se jednom pređe određena linija, povratak na početak više nije opcija, već samo tema za analizu. A to je, možda, deo priče o kojem se trenutno najmanje govori.
