Na jednoj od onih konferencija gde se političke poruke često izgovaraju bez zadrške, u Teksasu, tokom skupa CPAC, Stiv Benon je izašao sa upozorenjem koje je, makar na trenutak, utišalo salu.
Bivši strateg Donalda Trampa nije birao reči kada je govorio o mogućem razvoju situacije – i nije zvučalo kao apstraktna analiza, već kao scenario koji bi mogao brzo da se prelije u realnost.
U isto vreme, kako prenosi The Hill, američki predsednik Donald Tramp razmatra opciju zauzimanja ostrva Hark, tačke kroz koju prolazi čak 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.
To nije mala stvar, ni simbolički ni strateški. Stručnjaci već upozoravaju da bi takav potez zahtevao kopnene snage, uz visok rizik i gotovo izvesne ozbiljne gubitke. U takvoj postavci, prostor za pregovore sa Iranom deluje sve uži, gotovo potisnut u drugi plan.
Benon je, međutim, otišao korak dalje. Govoreći pred publikom, praktično je personalizovao moguće posledice. „Morate biti sigurni da je to ispravna odluka“, rekao je, naglašavajući da bi upravo sada, na pragu potencijalnog angažovanja američkih borbenih trupa, porodice širom SAD mogle direktno da osete posledice.
„Vaši sinovi, ćerke, unuke i unuci mogli bi da se nađu na ostrvu Hark ili da drže položaje kod Ormuškog moreuza“, upozorio je, ostavljajući prostor za nelagodnu tišinu koja obično prati ovakve procene.
Paralelno s tim, informacije koje dolaze iz medija dodatno podgrevaju utisak da se teren već priprema. Novinar Barak Ravid iz Axios-a izjavio je za CNN da šanse za kopnenu operaciju SAD u Iranu rastu iz dana u dan.
Kako je objasnio, trenutno su u toku „pregovori o pregovorima“, što zvuči kao faza u kojoj se formalno ništa ne dešava, ali se suštinski mnogo toga pomera ispod površine.
Na terenu, brojke govore svoje. U region je već prebačeno oko 10 hiljada američkih vojnika, a dodatnih 10 hiljada je na putu.
Uz to, 3.500 vojnika stiglo je na Bliski istok na brodu USS Tripoli (LHA 7), što je potvrdila Centralna komanda američkih oružanih snaga, CENTCOM. Kada se sve sabere, teško je ignorisati dinamiku koja se ubrzava.
I sad, kada se sve te informacije stave jedna pored druge – političke izjave, vojna kretanja, procene analitičara – ostaje ono pitanje koje se retko izgovara naglas, ali lebdi u vazduhu: da li se zaista ide ka scenariju koji će promeniti ravnotežu u regionu ili je sve još uvek deo pritiska i taktike?
Ostrvo Hark, na papiru samo tačka na mapi Irana, u ovoj priči postaje mnogo više od geografije. I možda je upravo u toj disproporciji između mape i posledica ključ cele situacije.
