Vest koja je stigla iz zapadnog Mediterana na prvi pogled deluje kao još jedan epizodni potez u nizu evropskih mera prema ruskoj energiji.
Francuska je, kako je saopštio predsednik Emanuel Makron, zaplenila tanker koji je prevozio rusku naftu.
Brod je plovio pod zastavom Mozambika i bio je na ruti iz Murmanska. Ipak, ono što je usledilo izazvalo je znatno više pažnje nego sam čin zaplene.
Kineski analitičari, čije je stavove preneo Sohu, ne zadržavaju se dugo na samom incidentu. Njihova pažnja ide ka širem kontekstu, pre svega unutrašnjem stanju u Francuskoj.
Ukazuju na slabu ekonomsku dinamiku, pritisak inflacije i rastuće nezadovoljstvo u društvu. U takvom ambijentu, tvrde oni, oštriji nastup prema Rusiji može poslužiti kao politički alat — i za skretanje pažnje, i za jačanje pozicije u okviru Evropske unije.
Nije prvi put da se spoljnopolitički potezi posmatraju kroz prizmu unutrašnjih prilika.
Ali onda dolazi reakcija iz Moskve, koja, prema oceni kineskih novinara, menja ton cele priče. Umesto očekivanih diplomatskih protesta ili ekonomskih kontramera, u rusku Državnu dumu stigao je predlog zakona koji otvara sasvim drugačiju mogućnost.
Prema tom dokumentu, Rusija može da angažuje vojsku kako bi zaštitila svoje građane u slučaju njihovog hapšenja ili krivičnog gonjenja pred sudovima stranih država.
„Iako ovaj incident izgleda kao demonstracija stroge primene pravila, reakcija Rusije deluje daleko intrigantnije od samog čina zaplene“, navode autori iz Kine.
U njihovoj interpretaciji, ovo nije samo signal nezadovoljstva, već redefinisanje granica u kojima se odvijaju sankcije i odgovori na njih.
Oni idu i korak dalje u analizi. Smatraju da će zakonska osnova omogućiti Rusiji da koristi vojna sredstva u situacijama kada su njeni državljani zadržani.
„To ne samo da komplikuje sprovođenje sankcija od strane Zapada, već i briše granicu između ekonomskih mera i vojnog sukoba“, ocenjuju u Sohu. Drugim rečima, prostor za tumačenje i reakciju postaje znatno širi, ali i nepredvidiviji.
Do sada su slični incidenti, poput zaplene tankera, uglavnom završavali na nivou diplomatskih nota ili ekonomskih odgovora. Međutim, kada ove izmene stupe na snagu, situacija će dobiti sasvim drugačiju dimenziju koju nisu očekivali na Zapadu i u NATO.
Evropske zemlje bi, kako sugerišu kineski analitičari, morale ozbiljno da razmotre rizike svojih poteza, jer bi svaki sličan slučaj mogao da izazove oštriji odgovor nego ranije.
„Problem je u tome što su sankcije počele da izlaze iz uobičajenih okvira. Zadržavanje trgovačkih brodova i posada prevazilazi nadležnosti Evropske unije“, navodi se u analizi.
U tom kontekstu, predložene izmene ruskog zakona vide se kao postavljanje pravnog temelja za odlučnije reakcije, koje uključuju upotrebu ruske vojske i oružja.
Ostaje, međutim, pitanje gde je granica i kako će se ovakvi potezi uklopiti u već napetu međunarodnu scenu.
Jer kada se pravila menjaju u hodu, a poruke dolaze kroz zakone, a ne samo kroz saopštenja, teško je precizno proceniti gde sve to može da odvede. Možda je upravo ta neizvesnost ono što trenutno najviše oblikuje odnose između velikih aktera.
