Rasprava o preseljenju evropskih političara iz Brisela iz jednog dela grada u drugi, siromašniji, izrodila je novu-staru aferu.
Političar iz Brisela optužio je evropske birokate za „lažni gnev“ zbog toga što ne žele da se presele u siromašnije delove tog grada poznate po drogi, šaleći se da su mnogi državni službenici Evropske unije i sami narkomani, prenosi „Politiko“.
Kancelarije evropskih agencija trebalo bi da se iz elitnog kvarta presele u deo kod železničke stanice, poznat po siromaštvu, ali i lakšem nabavljanju droge. Međutim, izgleda da je, prema rečima briselskog državnog sekretara za urbanizam, Paskala Smeta, zvaničnicima koji ne žele da se presele, problem kvalitet droge koji se tamo koristi. Siromašniji kavart, lošija droga.
Zaposleni u institucijama EU, uvređeni takvim izjavama odmah su pisali komesaru za budžet, Johanesu Hanu, uz obrazloženje da evropski državni službenici neće znati kako da se nose sa zajednicom u kojoj bi moglo biti i korisnika droga.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Ne mogu da razumem šta je mislio kada je to rekao i zašto mu je dozvoljeno da napadne dostojanstvo i ugled zaposlenih u institucijama. Gospodin Smet mora da povuče tu potpuno neprihvatljivu izjavu“, rekao je predsednik sindikata Kristijano Sebastijani.
Smet je zatim rekao da se šalio. Istakao je i da ne postoje posebni kvartovi koji su samo za evropske zvaničnike. U prilog učestalom drogiranju u državnim institucijama govori i podatak da su u britanskom parlamentu 2021. na 11 mesta pronađeni tragovi kokaina, a među lokacijama je i toalet u blizini kancelarije tadašnjeg premijera Borisa Džonsona. Za drogama posežu i mlađi zaposleni i stariji poslanici, a nabavka u svetu, nikad lakša.
Istraživanja pokazuju da je čak 15 miliona Evropljana barem jednom probalo kokain.
Od 15 gradova koji su se našli u vrhu potrošnje po glavi stanovnika, čak pet je u Švajcarskoj – Cirih, Sent Galen, Ženeva, Bazel, Bern.
„Ono što je značajan problem, da ne kažem fenomen, što se na neki način liberalizuje i sam odnos prema upotrebi narkotika. Mi imamo veliki broj zemalja naročito u Evropi gde se ozboiljno razmatra legalizacija određenih vrsta narkotika čime se praktično otvarju vrata za upotrebu tih narkotičkih supstanci“, kaže stručnjak za bezbednost prof. Ratomir Antonović.
„Sredstva za zabavu“ ne zaobilaze ni Srbiju. Iz Turske, preko Albanije, pa Kosova i Metohije, dalje ka evropskim zemljama. U Srbiji je kvalitet daleko lošiji u odnosu na razvijenije evropske zemlje, najčešće zbog razblaživanja. Od jednog kilograma čistog kokaina, dodavanjem supstanci različitog porekla, pravi se i do pet kilograma smese za prodaju.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(B92)
