U predstojećoj Svetskoj nedelji imunizacije lekari i javnost biće ponovo bombardovani tvrdnjama o neupitnoj korisnosti ovog medicinskog postupka. Ove godine zagovornici vakcinisanja imaju i novi argument – nedavno objavljenu veliku naučnu studiju kojom je otklonjena veza vakcina i autizma. Da li je ta veza ovim istraživanjem zaista osporena i mogu li se iz nje izvesti neki drugi i drugačiji zaključci, pročitajte u analizi Lidije Gajski.
Nedavno je svetlo dana ugledao još jedan naučni rad koji odbacuje povezanost vakcina i autizma. Reč je o jednoj u nizu epidemioloških studija koje dolaze iz Danske. Na uzorku od gotovo 660 000 danske dece Anders Hvid i saradnici uporedili su decu vakcinisanu MMR vakcinom (vakcina protiv boginja, zauški i rubeole) sa onom koja nisu vakcinisana tim vakcinama i zaključili da MMR vakcina ne povećava verovatnost autizma.
Vest o studiji munjevito se proširila svetom. Studija je objavljena u medicinskom časopisu Annals of Internal Medicine 5. marta 2019.; isti dan je osvanula u glavnim nacionalnim medijima. Štaviše, britanski Guardian piše o njoj već 4. Marta, a naš Jutarnji list 5. marta u 00:00 h. Svi članci su slično napisani, gotovo identičnog naslova (Velika studija potvrdila: vakcina ne uzrokuje autizam) i sa tekstom u kom se nalaze iste rečenice i citiraju iste organizacije i ljudi koji uveravaju čitaoca da je svaka sumnja o vezi vakcine i autizma, ovom studijom, otklonjena. Onome ko se razume u naučna istraživanja, međutim, jasno je da je već naslov neistinit, jer nijedna epidemiološka studija ne može ni da dokaže ni da otkloni uzročnu povezanost dve pojave. O manipulaciji kojom se neistiniti zaključak studije implicitno generalizuje na sve vakcine i na sve populacije da i ne govorimo.
[adsenseyu1]
Način na koji je istraživanje lansirano upućuje na koordiniranu akciju iz globalnog centra političko-ekonomske moći. Osim distribucije, na ekonomsko-političku pozadinu upućuje i sam nastanak studije.
Studiju finansira fondacija vezana za farmaceutsku industriju
Istraživanje Hvida i saradnika finansirala je Fondacija Novo Nordisk i dansko ministarstvo zdravlja (u izveštaju o studiji nema podatka o obimu ulaganja; realna pretpostavka je da je većinu platila Fondacija). Fondacija Novo Nordisk vredna je 49,1 milijardu USD i najveća je fodacija u Danskoj. Definiše se kao „danska fondacija sa korporativnim interesima“ koja s jedne strane „podržava naučne, društvene i humanitarne ciljeve“, a s druge strane „poseduje kompanije i u njih investira“. Usresređena je na medicinsko lečenje i istraživanje i dodeljuje novac za istraživanja u javnom i privatnom sektoru .
Fondacija je vlasnik jedne od većih svetskih farmaceutskih kompanija Novo Nordisk, biotehnološke kompanije Novozymes i ima udela u više od 75 drugih kompanija. Dividende iz profita tih firmi čine prihod Fondacije, a o njemu, kao i o drugim komercijalnim aktivnostima Fondacije brine Novo Holdings, ćerka kompanija unutar Fondacije. „Cilj Novo Holdings-a je da upravlja donacijama Fondacije i investira njenu imovinu kako bi osigurala da Fondacija dobija zadovoljavajući finansijski povraćaj“.
Većina prihoda Fondacije dolazi iz kompanije Novo Nordisk. Iz pozicije te kompanije cilj je Fondacije je da „pruži stabilan temelj za komercijalne i istraživačke aktivnosti Novo Nordiska“ i da „podržava Novo Nordisk u postizanju njegove vizije, osiguravajući kompetitivne finansijske rezultate“. „O svim strateškim i operativnim pitanjima odlučuje jedino Odbor i Izvršna uprava Novo Nordiska. Preklapanje članstva u odborima obezbeđuje da Fondacija i Novo Nordisk dele zajedničku viziju i strategiju“ . Sadašnji predsednik Fondacije Lars Rebin Sorensin na mesto člana Upravnog odbora, a onda i predsednika, došao je nakon 34 godine provedene u kompaniji Novo Nordisk, od čega zadnjih 16 godina na poziciji predsednika i izvršnog direktora kompanije.
Novac za finansiranje studije Hvida i saradnika dolazi, dakle, od farmaceutske industrije. Reč je o jasnom sukobu interesa. Činjenica da Novo Nordisk ne proizvodi vakcine (proizvodi tek jedan sastojak – CTAB) ne umanjuje njegov značaj jer su akteri farmaceutskog biznisa na globalnom nivou višestruko povezani, umreženi i ujedinjeni zajedničkim interesom – prodajom svojih proizvoda.
Sukob interesa vezan za ovu studiju, se međutim, ovde ne završava.
Pokrovitelj studije je ustanova koja zarađuje na vakcinama
Svi autori istraživanja dolaze sa danskog Državnog instituta za serume (Statens Serum Institut). Stoga tu ustanovu treba smatrati institucionalnim pokroviteljem studije. I činiocem institucionalnog sukoba interesa. Zbog čega?
Reč je o zavodu utemeljenom još 1902. godine za potrebe proizvodnje i snabdevanja Danaca serumom protiv difterije. Ubrzo je unutar njega razvijena proizvodnja drugih antiseruma, dijagnostičkih testova i vakcina; Danska je bila prva evropska zemlja koja je svojim građanima ponudila vakcinu protiv dečje paralize. Uz finansijsku pomoć Rokefelerove fondacije otvoreno je odeljenje za epidemiologiju, a razvijena je i intenzivna naučna delatnost, pa je SSI postao jedan od vodećih danskih istraživačkih instituta. Posebno se ističu istraživanja na svetskom nivou na području epidemiologije i na području vakcina, uključujući razvoj novih vakcina. Sa SSI dolazi, u celosti ili delimično, i niz ranijih studija o vakcinama poznatih kao „danske“ studije.
Vremenom, vakcine su postale najunosniji proizvod Instituta. Godine 2002. donosile su polovinu prihoda i 80 % profita, beležilže su najveći rast i predstavljale naročito važan izvozni proizvod. Naime, iako u vlasništvu države, SSI je decenijama poslovao kao profitno poduzeće. Još donedavno na njegovoj internet stranici se moglo pročitati da mu je cilj da bude „visoko profitabilno i prepoznato nacionalno i internacionalno preduzeće za biotehnološka istraživanja, proizvodnju i usluge“. Njegovi komercijalni poslovi vođeni su na tipičan korporativni način, s godišnjim izveštajima koji uključuju stavke poput povraćaj investiranog kapitala, bilans i novčani tokovi .
Naučno-istraživački rad, kao jedna od glavnih delatnosti, nužno se odvija u skladu s poslovnom politikom Instituta, odnosno njegovim finansijskim interesima. To znači da nalazi istraživanja moraju da podstiču prodaju proizvoda i otklone mogućnost isplata radi štete. Čak i onda kad se to kosi sa naučnom čestitošću i dobrobiti korisnika testiranog proizvoda. S tim će se složiti svako ko razume pravila tržišnog poslovanja.
Mark Blaksil, sa diplomom biznisa Univerziteta Harvard, autor je studije o sukobu interesa u vezi s ranijim danskim istraživanjima, koja su otklonila vezu vakcina i autizma. Ta četiri istraživanja su, 2002. i 2003. godine, objavljena u vodećim medicinskim časopisima i bila su ključna za prihvatanje teze o bezbednosti vakcina na globalnom, naučnom i institucionalno-političkom nivou. Blaksil je uveren da rezultati ovih studija ne mogu biti objektivni i verodostojni jer postoji jasan finansijski interes njihovih ishoda – predmet testiranja bile su vakcine koje proizvodi SSI, a autori istraživanja bili su zaposleni u Institutu ili su s njim bili povezani.
Tek nedavno, 2016. i 2017. godine SSI, odnosno danska država, većinu proizvodnje i poslova, vezanih za vakcine, prodala je dvema privatnim kompanijama. Ali interes Instituta za vakcine i dalje se nastavlja. Aktivnosti su danas usmerene na „obećavajuće nove vakcine“ i „proizvodnju sintetičkih vakcina temeljenih na rekombinantnom proteinu ili DNK“. Radi se i na sastojcima vakcina poput novih adjuvansa. Osim toga Institut je zadužen za kupovinu i snabdevanje vakcina za danske potrebe.
U svome sastavu Institut i danas ima Odeljenje za korporativne poslove i Odeljenje za poslovni razvoj koji se ponosi s „više od 150 godina specijalizacije u patentiranju, nauci o lekovima, razvoju lekova, poslovnim analizama, evaluaciji tržišta, pregovaranju i komercijalizaciji“. Tu se i dalje razrađuju „poslovne strategije“, „vrednuju komercijalni potencijali“ i „optimiziraju vrednosti uz istovremeno ograničavanje izloženosti riziku svih inovacija“.
Premda je veći deo posla s vakcinama prodat privatnim kompanijama, proizvodnja vakcina nastavljena je u prostorima Instituta. Realna je pretpostavka da su zadržani isti zaposleni. Uključujući one na višim pozicijama, s dugogodišnjim profesionalnim i materijalnim interesom vezanim za Institut.
Autori imaju lični interes u ishodu studije
U spomenutoj analizi sukoba interesa Mark Blaksil je analizirao četiri danske studije – tri koje su otklonile vezu tiomersala, sastojka vakcine koji sadrži živu, s pojavom autizma i jednu studiju koja je otklonila vezu MMR vakcina i autizma. Od ukupno 17 koautora tih istraživanja identifikovao je šest zaposlenih u Statens Serum Institutu. Svih šestoro je učestvovalo u realizaciji prve tri studije i najmanje po jedan je bio koautor sve četiri studije. Imali su aktivnu ulogu u svim aspektima istraživanja. Trojica su bili članovi odeljenja za vakcine i profitnog centra u SSI-u i obavljali su rukovodeće funkcije u Institutu. U izveštajima studije objavljenim u medicinskim časopisima, nijedan autor nije prijavio sukob interesa.
[adsenseyu4]
Raščlanjujući veze među autorima studija, Blaksil otkriva da je šest istraživača iz SSI-a povezano međusobno, ali i sa ostalim autorima, od kojih je šest zaposleno na Univerzitetu u Arhusu, a tri u američkom nacionalnom Centru za kontrolu bolesti (CDC). Njihove naučne i druge aktivnosti otkrivaju razgranatu mrežu kojom su međusobno višestruko povezani na ličnom i institucionalnom nivou. Pri tom zaposleni u SSI-u, odnosno SSI kao ustanova, drže centralne pozicije .
U kontekstu moralnog integriteta istraživača, značajno je spomenuti koautora dve studije, Pola Torsena, tada zaposlenog u američkom CDC-u i na Univerzitetu u Arhusu. On je u to vreme protivzakonito prisvojio više od milion USD koji je CDC namenio istraživanju autizma. Američko ministarstvo zdravlja optužilo ga je za elektrosku prevaru i pranje novca i za njim raspisalo federalnu poternicu.
Najnovija studija iz 2019., objavljena godinama nakon onih na koje se odnosi Blaksilova analiza, svedoči o kontinuitetu u praksi produkcije danskih studija. Dvojica od četiri njena autora pripadaju mreži koju je opisao Blaksil. Anders Hvid, jedna od centralnih figura u mreži autora ranijih studija, ovde se pojavljuje kao prvi autor i predstavlja istraživanje u javnosti. Drugi, Mads Melbi, koji je za vreme koautorstva u pređašnjim studijama obavljao funkciju rukovodioca Odeljenja za epidemiološka istraživanja u SSI-u, danas je predsednik i izvršni direktor Statens Instituta.
Obojica su, kao i druga dva autora i zaposlena u SSI-u, Jorgen V. Hensen i Morten Freš, dakle, u profesionalnom i finansijskom sukobu interesa. Jednostavno rečeno, istražuju i pišu da bi zadržali posao, odnosno upravljačku poziciju i unapredili naučnu i poslovnu karijeru. Povrh toga, u izjavi o sukobu interesa koja je priložena studiji, A. Hvid i lično prijavljuje primanje novca od Fondacije Novo Nordisk. Isto čini J. V. Hensen.
Nije nevažno da i članovi redakcije časopisa u kojem je studija objavljena deklarišu finansijsku vezu s proizvođačima lekova – zamenica urednice časopisa poseduje deonice farmaceutskih kompanija Eli Lilly i Pfizer, zamenica urednika za statistiku deonice kompanija Pfizer i Johnson & Johnson, a suprug glavne urednice časopisa deonice u biotehnološkoj kompaniji Targeted Diagnostics and Therapeutics.
Svako ko je iole upućen u zakonitosti preduzetničkog poslovanja, ali i naučne delatnosti, s velikom sumnjom će gledati na istraživanje opterećeno ovakvim ozbiljnim i višestrukim, institucionalnim i individualnim sukobom interesa. Ali oni neupućeni i naivni možda veruju da iz činjenice da autori studije dobijaju novac od farmaceutskih kompanija i da njihov poslodavac zarađuje na vakcinama, ne mora nužno da sledi neobjektivnost i pristranost. Iako obe naučne literature uverljivo dokazuju da finansijski motiv snažno utiče na nalaze istraživanja, danske studije se mogu analizirati i nezavisno od te činjenice, gledajući samo njihov dizajn i metodologiju.
Danske studije nisu valjane
Danske, kao i gotovo sve studije na temu vakcinisanja su epidemiološke studije. Takva istraživanja opisuju i prate zdravstvena stanja u različitim, već postojećim populacijskim grupama. Ona ne mogu dokazati uzročnost između dve ili više pojava jer su u tako postavljenim grupama prisutni tzv. zbunjujući činioci, poznati i nepoznati. Puno bliže otkrivanju uzročnosti su eksperimentalne kliničke studije ili eksperimenti, nažalost vrlo retki na području vakcinologije. U kliničkim eksperimentima metodom slučajnog odabira ispitanici se uključuju u grupu onih koji se neće vakcinisati i u grupu onih koji će se vakcinisati, i onda se u jednoj i u drugoj grupi nepristrano („slepo“) registruju klinički ishodi poput obolijevanja od zaraznih i drugih bolesti, komplikacija i dužine života.
Epidemiološke studije ne mogu zaključivati o uzročnosti između vakcinisanja i bolesti, ali ono što mogu jeste da demonstriraju povezanost, odnosno ukažu na mogućnost, tj. manju ili veću verovatnost uzročnosti. U tom smislu, dakle, mogu biti od pomoći, uz uslov da su metodološki valjane. To međutim, ovde nije slučaj.
Studije iz 2002. i 2003. Godine
Više je naučnika proučilo danske studije iz 2002. i 2003. godine i došlo do zaključka da su loše osmišljene i izvedene i da se njihovi nalazi ne mogu smatrati ispravnim i istinitim. Autori grupe Coalition of Safe Minds, potom Brajan Huker, profesor biologije na Univerzitetu u Redingu i Džejms Lajons-Vejler, vrhunski istraživač na širokom polju različitih tema, obrazložili su to u jasnim člancima u kojima citiraju naučne radove i uključuju vlastite analize. Slede neka od njihovih zapažanja.
Svi kritičari su uočili veliki broj metodoloških grešaka; neke od njih priznali su i sami autori danskih studija. Epidemiološka istraživanja generalno su podložna greškama u izboru slučajeva, odnosno uzorku ispitanika koji se uključuju u istraživanje; ispitanici se često izaberu, odnosno isključuju prema nejasnim, pristranim ili nedoslednim kriterijumima.
U danskim studijama zabeležena je podzastupljenost i manipulisanje s određenim starosnim grupama. Nadalje, nije bila omogućena identifikacija podgrupa rizične dece. Jednu od najozbiljnijih teškoća u epidemiološkim studijama predstavlja činjenica da u grupu vakcinisanih na samom početku ulaze zdravija deca; ona bolešljiva ili s većom sklonošću za razvoj neurorazvojnog poremećaja poput braće autistične dece, izbegavaju vakcinisanje i ulaze u grupu nevakcinisanih. Na kraju istraživanja vakcinisana su zdravija deca, ali ne nužno radi vakcinisanja (engl. healthy user bias).
Velik broj ispitanika u toku istraživanja isključen je ili je nestao bez jasnih objašnjenja. Ispitanici nisu bili dovoljno dugo praćeni; do kraja istraživanja u grupi mlađe dece bolest još nije stigla ni da se razvije, a značajan broj još nije ni dobio vakcinu.
Upadljiva slabost svih danskih studija je manjkavost podataka o ispitanicima, postupcima i ishodima. Nepoznat je zdravstveni status dece, kao i njihove nasledne karakteristike, a vakcinisani status je za mnoge nepotpun. Nedostaju podaci o postupku vakcinacije – vrsti i sadržaju vakcina, proizvođaču i vremenu vakcinisanja. Naročito je manjkava evidencija ishoda. Za značajan deo ispitanika ishodi su nedostajali. Posebno je neprecizan bio opis ishoda – definicija i klasifikacija autizma i srodnih poremećaja, pa onda i ubrajanje dece u grupu autističnih, odnosno prevalenca autizma.
U studijama Ster-Grina i saradnika i Madsena i saradnika (2003.) u toku istraživanja promenjena je definicija autizma i sličnih poremećaja. U danskom uzorku ispitanika u prvom delu praćenog razdoblja evidentirani su samo slučajevi dijagnostikovani u bolnicama, a do kraja studija i oni izvan bolnica. U švedskoj grupi ispitanika ubrajani su samo hospitalni slučajevi. U Madsenovoj studiji naknadno su uključeni bolesnici iz jedne velike klinike. Takvim zahvatima je u evidenciji ishoda veštački povećan broj slučajeva nakon isključivanja tiomersala.
Brajan Huker smatra pogrešnim što je u Madsenovoj studiji iz 2002. i onoj Hvida i saradnika. iz 2003. kao ishod uzet broj godina s autizmom, a ne slučajevi autizma. Tako su sve starosne grupe vrednovane jednako, iako je kod mlađih verovatnoća autizma bila manja. To je dovelo do pristranosti u smeru nepostojanja veze tiomersala i autizma.
U obradi podataka korišćene su neadekvatne statističke metode i nepotpuna kontrola zbunjujućih činilaca. U formulisanju grupa ispitanika primenjena je takva metoda prilagođavanja koja je smanjila autizam kod vakcinisane populacije. Upitno je napravljeno i prilagođavanje rezultata po starosti i analiza trenda – uzeta je godina postavljanja dijagnoze, a ne godina rođenja deteta, najpouzdanija metoda za merenje promena u stopi autizma.
Kad je reč o prezentaciji i interpretaciji rezultata, studije Ster-Grina i saradnika i Madsena i saradnika (2003.) pokazale su da je pojava autizma nastavila da raste i nakon isključivanja tiomersala iz vakcina. Autori su zaključili da to govori protiv veze tiomersala i autizma. Međutim, nakon otklanjanja tiomersala uvedene su mnoge druge vakcine s adjuvansima poput aluminijuma; za Lajons-Vejlera jednako je prihvatljivo objašnjenje da su te vakcine dovele do povećanja autizma, dok se istovremeno autizam zbog tiomersala smanjio.
U izveštajima su primećene i grublje nepravilnosti. Huker tvrdi da su iz završnih objava isključeni važni nalazi. Iz izveštaja o Madsenovoj studiji iz 2003. izbačeni su rezultati zadnje godine praćenja u kojoj je zabeležena niža stopa autizma, čime bi bio potvrđen trend pada bolesti nakon isključivanja tiomersala. U studiji istog autora iz 2002. brojčani podaci o ishodima razlikuju se po tabelama – grubi propust koji nije smeo proći recenziju i redakciju časopisa u kom je studija objavljena.
U vezi s recenzijom i objavljivanjen Mark Blaksil primećuje da su se sve četiri studije preklapale – istraživale su sličnu temu, polazile od istih podataka iz Državnog registra (Danish Civil Registration System) i vrlo sličnom metodologijom došle do gotovo istih zaključaka. Objavljene su, međutim, kao četiri zasebna naučna rada. Takva praksa se u naučnoj delatnosti naziva multiplikovanjem i smatra se povredom naučno-istraživačke, odnosno naučno-publicističke čestitosti, dakle neetičnom. Osim toga pokazuje kako se dolazi do „stotina i stotina“ radova koji dokazuju bezbednost vakcina, sintagme koju vrlo često koriste zagovornici vakcinacije.
Kritičari danskih studija citiraju više naučnika, na primer profesorku epidemiologije Irvu Herc-Pikioto s Kalifornijskog univerziteta koja smatra da neke od epidemioloških studija koje istražuju vezu vakcina i autizma imaju „ozbiljne, štaviše fatalne greške“ koje njihove zaključke čine nevažećima. To svakako važi za Danske studije iz 2002. i 2003. jer primereno dizajnirane i izvedene, pokazale bi sasvim različite, pa i suprotne rezultate. Tako se iz podataka iz studije Madsena i saradnika (2002.) može izvesti i zaključak o povezanosti MMR vakcina i autizma.
Jednostavno poređenje stope oboljevanja po godinama, primećuje Brajan Huker, ukazuje na njeno povećanje nakon uvođenja vakcina. U studiji istog autora iz 2003. uzimanje vremena proteklog od vakcinacije umesto starosti ispitanika, što je prema Lajons-Vejleru logičnije i primerenije, dalo bi suprotan rezultat – demonstriralo bi vezu MMR vakcina i autizma. Studija Ster-Grina i saradnika, prema profesoru Marku Nobleu s njujorškog univerziteta Ročester, lišena metodoloških manipulacija pokazala bi da se učestalost autizma nakon isključivanja tiomersala nije povećala, već smanjila za 30–40 %. Samo jedan zahvat u postupcima – korekcija gubitka slučajeva autizma kod starije dece, u reanalizi studije Hvida i saradnika dovodi do povećanja autizma u grupi koja je primila vakcinu sa živom.
Danske studije iz 2002. i 2003., su dakle, loše napravljene, i njihovi zaključci su neistiniti. Važi li to i za novu studiju?
Studija iz 2019. godine
Novi rad Hvida i saradnika takođe je epidemiološka studija i potencijalno pati od istih grešaka i pristranosti u selekciji ispitanika, formiranju grupa, vremenu praćenja i definisanju i klasifikaciji ishoda.
Polazi od istih nepotpunih podataka Danskog državnog registra, kako u pitanju ispitanika, tako u pitanju postupaka i ishoda. Autori izjavljuju da nisu gledali istoriju bolesti ispitanika. Ta vrsta uvida, međutim, otkriva da je u grupi koja je u nacionalnom registru klasifikovana kao „nevakcinisani“, 55 % dece u stvari vakcinisano MMR vakcinom . To znači da je u istraživanju promašena temeljna odrednica, odnosno razlika grupa (kohorti) koje se upoređuju – gruba, kardinalna greška koja bez sumnje obezvređuje nalaze čitavog istraživanja.
Kritičari ove studije Lajons-Vejler i Hendli, nezavisno od toga dovode u pitanje određenje „vakcinisani“ i „nevakcinisani“ – temeljno obeležje grupa koje se upoređuju. Baš kao Madsenova iz 2002., i Hvidova studija je usresređena samo na jednu vakcinu – ne upoređuje decu vakcinisanu MMR-om sa nevakcinisanom decom, već upoređuje decu vakcinisanu MMR-om sa decom koja nisu primila MMR, ali vakcinisana su raznim drugim vakcinama. Hvid i saradnici ne razgraničavaju grupe u odnosu na to jesu li primila druge vakcine, koliko njih i u kojim vremenskim razdobljima. „Besmisleno je proučavati izloženost jednoj vakcini u populaciji koja je vakcinisana toliko mnogo puta pre MMR-a“, smatra Lajons-Vejler. Razlika između te dve grupe uglavnom je samo u virusnim antigenima koje sadrži MMR vakcina, dok su ostale potencijalno toksične sastojke vakcina poput aluminijuma primile obe grupe ispitanika. Je li MMR vakcina povezana s pojavom autizma (o uzročnosti da i ne govorimo) na ovaj način se ne može saznati; za to bi trebalo uporediti decu vakcinisanu MMR-om i onu koja uopšte nisu vakcinisana.
Huker i Lajons-Vejler nalaze da uprkos velikom broju ispitanika uzorak studije nije reprezentativan i zaključak se ne može generalizovati na dansko stanovništvo. Pojavnost autizma u danskoj populaciji je 1,65 %, a u uzorku ispitanika Hvidove studije 0,98 %, što znači da nedostaje 4 400 autistične dece. Autori studije za to ne daju objašnjenje. Mogući razlog je u tome što su ispitanici u istraživanju bili srazmerno mladi i nisu dosegli doba u kojoj se autizam dijagnostikuje. Ta pojava je pomerila nalaze u smeru nepostojanja veze MMR vakcina i autizma.
Jednu od najvažnijih potencijalnih metodoloških grešaka, mogućnost da je vakcinisana populacija u startu zdravija (healthy user bias) autori u izveštaju jedva da spominju, što znači da nisu ni pokušali da je eliminišu ili kontrolišu.
Iz nejasnih razloga isključeno je 13-oro dece s autizmom. Isključena su i deca imigranata; možda stoga što po useljenju u Dansku odjednom dobiju velik broj vakcina. S druge strane iz uzorka su trebala biti isključena deca s naslednom sklonošću autizmu, što nije urađeno.
Tokom praćenog razdoblja raspored vakcinisanja je promenjen što doprinosi otklanjanju veze. U istom smeru ide i izbor godina sa autizmom, a ne dijagnoze autizma kao mere ishoda. Trebalo je pratiti vreme od vakcinacije do pojave simptoma, a ne vreme do dijagnoze autizma. Izabrani su samo neki od podtipova autističnog poremećaja, dok su drugi izostavljeni. Nisu testirani modeli koji kombinuju različite varijable rizika, poput vakcina i starosti roditelja.
- Huker smatra da studija Hvida i saradnika ima previše problematičnih mesta i da se iz prezentovanih nalaza ne može izvesti zaključak koji nude autori – da studija „snažno podržava tezu da MMR vakcinacija ne povećava rizik autizma“. Naprotiv, ta studija „otvara mnogo više ozbiljnih pitanja nego što daje konačnih odgovora“ . Lajons-Vejler ipak upozorava da je epidemiologija pogrešan alat za proučavanje rizika vakcina, ali i na to da je ovde dodatno kompromitovana, nazivajući je aktivnošću koja tek izgleda kao nauka (science-like activity) . Ili, kako bi rekao Hendli – ne radi se o istinskoj, već o korporativnoj epidemiologiji.
Zašto je u istraživanju vakcina primenjena pseudonauka? Zbog sukoba interesa onih koji su ga izveli i sponzorisali. A zašto je takvim pojedincima i ustanovama dopušteno da izvode ključna istraživanja, i još važnije, zašto se takvim istraživanjima daje prvoklasni značaj, promovišu se kao merodavna i služe kao temelj za donošenje javnozdravstvenih i političkih odluka? I zašto se manipulativno opremaju i agresivno distribuiraju javnosti i lekarima širom sveta? Očito postoji jak ekonomski i politički interes usmeren protiv zdravlja ljudi. A institucije, u prvom redu država, od toga nisu u stanju da nas zaštite.
Uzrokuju li vakcine autizam?
Autizam je složeni neurološki poremećaj čiji uzrok još nije objašnjen. Verovatna je nasledna sklonost, ali ubrzani rast pojavljivanja zadnjih decenija ukazuje i na važnu ulogu jednog ili više činioca iz okoline. To mogu biti biološki, hemijski ili fizički agensi, pojedinačno ili u kombinaciji.
Mnogi roditelji svedoče da je zdravstveno stanje njihove dece počelo da se pogoršava nakon što su primila vakcine, a brojni naučni radovi pokazuju da sastojci vakcina poput virusa, žive i aluminijuma mogu dovesti do oštećenja mozga kompatibilnih s kliničkom slikom autizma. Zasad nemamo dokaza da su vakcine primarni uzrok autizma. Ali svako dete je biološki različito; neka su osetljivija i moguće je da kod njih neki sastojci vakcina dovode do zdravstvenih poremećaja, uključujući autizam.
Zvanični stav medicinskih autoriteta je da vakcine nisu povezane s autizmom. On se obrazlaže danskim i sličnim studijama. Problem je u tome što one nisu osmišljene i izvedene na način da tu vezu mogu osporiti ili dokazati. U današnjoj institucionalnoj, dominantnoj nauci i medicini očito nema volje ni interesa da se ova tema primereno istraži.
Dok ne budemo imali adekvatna istraživanja, tvrdnjama o vakcinama koje dolaze sa službenih mesta ne treba verovati. Valja potražiti nezavisne izvore informacija, uzeti u obzir ekonomsko-politički kontekst i osloniti se na lično i tuđe iskustvo, vlastitu intuiciju i zdravi razum. Ljudi koji poseduju ovo potonje, za razliku od onih koji slepo veruju i slede autoritete, imaće bolju šansu da sačuvaju svoje i zdravlje svoje dece. Štaviše, s obzirom na trendove i tendencije moderne medicine, te će sposobnosti, odnosno uvidi, uskoro postati spasonosni.
(logicno.com)
