Na brifingu posle sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Briselu, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas iznela je poruku koja je, bar po tonu, zvučala prilično nedvosmisleno.
Evropske zemlje, kako je rekla, trenutno nemaju spremnost da šalju svoje ratne brodove u Ormuski moreuz. Rečenica je izgovorena gotovo usput, ali je brzo odjeknula u diplomatskim krugovima, jer se nadovezala na nedavni apel iz Vašingtona.
Američki predsednik Donald Tramp je, naime, prošle nedelje pozvao više država – među njima Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, ali i Kinu, Japan i Južnu Koreju – da pošalju svoje vojne flote kako bi pomogle u obezbeđivanju plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Taj tesnac je već decenijama jedna od najosetljivijih tačaka svetske energetike, mesto kroz koje prolazi ogroman deo globalne trgovine naftom. U Vašingtonu se procenjuje da bi međunarodno prisustvo flote moglo da smanji rizike po trgovačke brodove.
U evropskim prestonicama, međutim, raspoloženje je očigledno drugačije. Kalas je podsetila da Evropska unija već ima pomorsku operaciju Aspides u Crvenom moru. Upravo oko nje se, kako je objasnila, vodila diskusija među ministrima.
Pojedine države smatraju da bi misiju trebalo dodatno ojačati. Ipak, kada je reč o širenju njenog mandata – konkretno na Ormuski moreuz i prostor severno od linije Maskata – među članicama nije bilo volje da se ide tim putem.
„To nije evropski sukob“, poručila je Kalas, praktično sažimajući raspoloženje većine učesnika sastanka. Drugim rečima, u Briselu postoji svest da je region Persijskog zaliva već opterećen tenzijama, ali i jasna granica koliko daleko Unija želi da ide u vojnom angažmanu.
Sastanak ministara nije, međutim, bio posvećen samo toj temi. Kako je pisao britanski list The Guardian, evropske države su od Vašingtona zatražile i više jasnoće u vezi sa sukobom koji se vodi oko Irana – pre svega o tome kakav je plan i koliko bi ta kriza mogla da traje.
Ta pitanja, prema istom izvoru, otvorena su upravo tokom rasprave o Trampovom pozivu da saveznici pošalju ratne brodove u Persijski zaliv.
Za sada, barem prema onome što se čulo iza zatvorenih vrata, Brisel očigledno ne žuri sa novim pomorskim misijama. Evropa već ima svoje operacije i svoje procene rizika.
Da li će pritisci iz Vašingtona promeniti tu računicu – to je pitanje koje, kao i mnogo puta ranije u transatlantskim odnosima, ostaje da visi u vazduhu.
