Naslovnica SPEKTAR BRIKS kao oluja – Dedolarizacija stigla u Francusku

BRIKS kao oluja – Dedolarizacija stigla u Francusku

Vest da je francuska kompanija izvoz utečnjenog gasa (LNG) kineskoj kompaniji naplatila u juanima je samo znak da je neumitni proces dedolarizacije koji već neko vreme traje uzeo maha proširivši se i na Evropu.

To ne treba da čudi, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju po EU privredu, gde će kompanije pre svega da gledaju svoj interes.

Na to je Sputnjiku ukazao konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija na vest da je kineska kompanija „Čajna nešenel ofšor oil korporejšen“ francuskoj „Total enerdži“ pošiljku LNG gasa platila u kineskim juanima. To su mediji već okarakterisali kao istorijsku transakciju, prvu takvu u gasnom biznisu.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Naš sagovornik, međutim, ukazuje da je to možda u situaciji u kojoj se svet nalazi tako odjeknulo, ali napominje da su i pre ukrajinske i pandemijske krize nemačke firme kupovale ruski gas i da je to plaćanje u rubljama funkcionisalo na dve berze za gas – u Moskvi i u Sankt Peterburgu. To, kaže, nije bio imperativ, ali su mogućnost ne i koristili, jer su rubljama koje bi zaradili trgujući na ruskom tržištu koristili za kupovinu gasa.

U međuvremenu, dolar koji je nekada činio i 70 odsto deviznih rezervi sada je pao na 59 procenata.

[adsenseyu1]

„Taj proces teče, on se ne može zaustaviti ni na koji način jer treba podsetiti da je jedan od glavnih ciljeva asocijacije BRIKS kada su ga na početku činile četiri zemlje – Brazil, Rusija, Indija i Kina (BRIK), bio dedolarizacija. I na svakoj godišnjoj konferenciji od tada oni su insistirali da se proširi taj proces. Oni imaju dosta alata kojim to rade i ne treba se čuditi da sada ulaze i u zemlje koje nisu u tom bloku, kao što je Francuska“, ističe Bušatlija.

On pri tom ukazuje na to da u turbulentnoj situaciji u kojoj se nalazi svet i globalna privreda ne treba očekivati da kompanije koje najpre gledaju svoj interes, slepo prate ono što njihove države .

„Slučaj francuske kompanije je značajan jedino zato što ukazuje da je proces dedolarizacije krenuo čak i u Evropi. Ako imamo neki interes moramo se prilagoditi zahtevima proizvođača i velikog kupca koji je Kina.

Po oceni našeg sagovornika, sasvim je bilo normalno da Kinezi insistiraju na plaćanju u njihovoj valuti, jer ona je jedna od valuta iz korpe rezervnih valuta i ima isti tretman kao dolar, švajcarski franak, evro i jen. To je međunarodno platežno sredstvo gde niko ne može da kaže – neću da plaćam tvojim parama jer to ne zadovoljava norme. Potpuno zadovoljava norme zato što se u bilateralnom ugovoru bez ikakvih problema sa bilo kojom zemljom može se uspostaviti paritet novca, objašnjava Bušatlija.

[adsenseyu4]

On dodaje da takva transakcija nije važna samo za Kinu, nego i za Francusku.

„Kada prihvatite da nešto prodate za juan, što u Saudijskoj Arabiji već funkcioniše, vi prodate naftu ili gas Kinezima, uzmete juane i sigurno nećete otići u Ameriku da ih promenite u dolare da biste kupili nešto na tržištu. Sa tim juanima ćete otići u Kinu i kupiti tamošnji proizvod svake vrste koji vam treba. Tako su i Francuzi motivisani“, slikovito objašnjava naš sagovornik.

On ne sumnja da ćemo sve češće biti svedoci ovakvih vesti. A na pitanje zašto je baš francuska kompanija na neki način probila evropski led, kaže da se Francuska, koliko god njen predsednik Makron bio poslušan američkoj politici, na neki način odupire i pokazuje realni pogled na svet, za razliku od Nemaca koji su, kako kaže, potonuli u američku baru.

Podseća, takođe, da je upravo Makron na one prve Trampove sankcije, odnosno takse uvedene na uvezenu kinesku robu reagovao tako što je odveo 50 najvećih francuskih firmi u Kinu pokazavši da neće slediti Ameriku u tome.

„Onaj ko gleda svoje interese ne može da ispusti iz svojih ruku najveće tržište na svetu, a to je Kina. Evropa to olako shvata, ali nekolicina od pet –šest zemalja je u sitauaciji da kaže – neću baš na sve da pristanem“, jasan je Bušatlija.

Podsećajući da čitava svita EU lidera u najskorije vreme ide put Pekinga, on ističe da je sasvim jasno da tamo idu da se na neki način distanciraju od američkih najava da će pojačati sankcije prema Kini, jer bi od toga imali veliku štetu.

Pritom on objašnjava i zašto šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Kinu ide baš sa Makronom, a ne nekim drugim.

Ide, kako kaže, da ga pritiska da ne iskoči iz okvira ranijih dogovora o Kini o kontroli kineske razmene i njenih investicija u EU, da ne popušta i ne pravi neke svoje aranžmane.

Bušatlija stoga ne sumnja da će primer francuske kompanije i odustajanje od dolara u transakcijama biti signal i za druge evropske zemlje da ne zaobilaze prihvatanje kineskog juana kao platežnog sredstva. On očekuje da to najpre učine Italijani jer nema luke u toj zemlji u kojoj nisu prisutni Kinezi.

Najveća pretovarna luka je kineska na Siciliji na kojoj se radovi privode kraju.

Na pitanje kako bi na to SAD mogle da uzvrate, naš sagovornik je uvren da to sve manje mogu.

To kako Amerika pristupa međunarodnoj saradnji, po njegovoj oceni, samo ubrzava njeno propadanje. Ona svakako neće za sto godina nestati, biće velika ekonomija i u budućnosti, ali nikada više neće biti prva i najveća, uveren je on.

Činjenicu da je BDP Kine nominalno manji od američkog, ali da je u Kini kupovan moć čak 25 odsto veća nego u Americi, što je najvažniji parametar po kome je Kina već najjača privreda sveta, već razume dobar deo planete.

Zato će, kako kaže, dedolarizacija samo da se ubrzava, koliko god je to proces za koji će trebati još prilično vremena.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)