SAD su otvorene za kreativne ideje kada je reč o statusu Kosova i Metohije i žele da se taj čvor raspetlja u što kraćem roku, pišu „Večernje novosti“.
Njihova administracija volela bi kada bi sve ostalo na pozicijama iz 2008, ali u krajnjoj linije neće bežati od korekcije granica, jer je i to, po njima, bolja opcija od sadašnjeg zamrznutog konflikta koji ne vodi nikuda, piše taj list.
Kako „Novosti“ nezvanično saznaju iz diplomatskih krugova, upravo ovakav stav provejavao je u nastupu specijalnog predstavnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metjua Palmera i v. d. pomoćnika državnog sekretara Filipa Rikera tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku.
[adsenseyu1]
To je potvrdio i predsednik Vučić, koji je izjavio da su „SAD zainteresovane za rešavanje kosovskog pitanja, jer ne žele da to ostane zamrznut konflikt u narednih deset ili više godina“.
„Pozitivno je što sa Amerikancima može da se razgovara racionalno, bez obzira na to što neke naše ideje neće prihvatiti, ali žele da čuju i trude se da nađu rešenje, a ne da apriori osuđuju Srbiju. To je mala vrsta napretka koji su SAD napravile, a da će doći do esencijalnog napretka, ne verujem. Ali to što Amerikanci ne žele zamrznut konflikt je takođe u interesu Srbije, jer je pitanje kada taj zamrznuti konflikt može da se odmrzne, odnosno da postane samo konflikt“, rekao je Vučić za TV Pink.
Iako se Nemačka protivi korekciji granica u našem regionu, dvojac blizak predsedniku Donaldu Trampu jednim delom se saglasio sa kancelarkom Angelom Merkel, koja se, tokom susreta sa Vučićem na Ist Riveru, takođe založila za intenziviranje dijaloga Srba i Albanaca.
Još jedna kopča vezuje Berlin i Vašington, a to je opredeljenje da nova vlada u Prištini mora da suspenduje takse na srpsku robu, jer je to preduslov za nastavak dijaloga. Uz to, Vučić je i Merkelovoj i tandemu iz Stejt departmenta predočio da se naša strana zalaže za kompromis koji bi morao da uzme u obzir i poštuje interese Srba na KiM, kao i očuvanje državnih i nacionalnih interesa Srbije.
No ako nova vlada u Prištini najzad ukine tarife i ponovo se sedne za sto, klatno će krenuti u drugom smeru, ka vrućoj stolici koja će pripasti srpskoj strani i od koje će Zapad očekivati što brže postizanje sveobuhvatnog sporazuma. Po mogućstvu, do sledećeg leta, kada i u Beogradu bude izabrana nova izvršna vlast.
Nemanja Starović, spoljnopolitički analitičar, napominje da postoji očigledna koordinacija unutar zapadnog političkog korpusa oko inicijative da se dijalog odblokira:
„Verujem da će Vašington, Berlin i Pariz iskoristiti svoje poluge pritiska na aktere u Prištini u tom smeru, a vremenski okvir koji se pominje deluje ambiciozno. Od momenta kada se Priština vrati za sto, fokus će biti na Beogradu jer je želja Zapada – puna nezavisnost Kosova od Srbije. Ipak, prethodnih godina je porastao nivo razumevanja za poziciju Beograda koji želi kompromis i zaštitu minimuma nacionalnih interesa“, kaže on.
Starović dodaje da je namera Zapada da do sveobuhvatnog rešenja dođe u prvoj polovini 2020. godine i da je za njih prioritet u normalizaciji odnosa srpsko prihvatanje realnosti, odnosno, nezavisnosti naše južne pokrajine. Dok se, podseća on, sa naše strane isticalo da normalizacija mora da obuhvati kako teritorijalno pitanje kroz princip razgraničenja, tako i lična i kolektivna prava, zaštitu religijskog i kulturnog nasleđa, kao i zaštitu imovine.
„Bez regulisanja te četiri dimenzije, ne može biti održivog rešenja“, smatra sagovornik „Novosti“.
(Novosti.rs)
