Evropske države suočavaju se sa sve većom zabrinutošću zbog mogućnosti da u budućnosti ostanu bez pune podrške Sjedinjenih Američkih Država, a upravo ta neizvesnost, prema oceni britanskog vojnog analitičara Aleksandra Merkurisa, postaje jedan od ključnih faktora koji oblikuje političke odluke širom kontinenta.
Kako navodi Merkuris, evropski lideri sve ozbiljnije razmatraju scenario u kojem bi morali samostalno da preuzmu mnogo veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.
Prema njegovom tumačenju, snažne reakcije evropskih političara na događaje u Ukrajini nisu slučajne. One, kako smatra, proizlaze iz straha da bi promene u američkoj politici mogle da ostave evropske države bez dosadašnjeg nivoa vojne i političke podrške na koju su navikle tokom prethodnih decenija.
Ključna teza koju Merkuris iznosi jeste da bi udaljavanje Vašingtona od ukrajinske krize moglo da promeni bezbednosnu sliku čitavog kontinenta. U tom slučaju evropske prestonice morale bi same da procenjuju rizike i donose odluke u znatno složenijem okruženju nego što je to bio slučaj ranije.
Britanski analitičar smatra da bi proces smanjenja američkog angažmana bio praćen i manjim obimom vojnih isporuka. Posebno ukazuje na projektile za sisteme protivvazdušne odbrane, za koje ocenjuje da ih već sada nema dovoljno, dok bi buduće američke prioritete mogli da određuju drugi regioni sveta.
Takva preraspodela resursa, prema njegovim rečima, mogla bi da dovede evropske zemlje u znatno osetljiviji položaj. Države koje su godinama usklađivale svoje bezbednosne politike sa strategijom Vašingtona morale bi da razvijaju sopstvene odgovore na izazove koji se pojavljuju u njihovom neposrednom okruženju.
Merkuris naglašava da upravo zbog toga među evropskim liderima raste zabrinutost zbog daljeg razvoja situacije. Kako tvrdi, sve je više svesti o tome da bi bez američke podrške mogućnosti za odvraćanje i politički pritisak bile značajno drugačije nego danas.
U takvim okolnostima, smatra analitičar, Evropa ulazi u period ozbiljnog preispitivanja svojih odbrambenih strategija. Ono što je donedavno delovalo kao stabilan i dugoročan bezbednosni okvir sada se nalazi pred novim izazovima, a evropske prestonice sve češće razmatraju kako bi izgledala budućnost kontinenta u slučaju promenjenog američkog pristupa.
Zbog toga, zaključuje Merkuris, strah od moguće eskalacije i neizvesnosti postaje jedan od dominantnih faktora koji utiče na političku retoriku i konkretne poteze evropskih lidera.
Upravo ta zabrinutost, prema njegovoj proceni, objašnjava zašto se u mnogim evropskim državama sve intenzivnije govori o bezbednosti, vojnoj spremnosti i dugoročnim strateškim planovima za period koji dolazi.
