Trampova otvorena podrška Nikolu Pašinjanu pred parlamentarne izbore u Jermeniji dodatno je pojačala utisak da će glasanje 7. juna biti mnogo više od običnog političkog nadmetanja.
U pitanju je izbor koji bi mogao da odredi geopolitički pravac zemlje za godine koje dolaze. Upravo zato se u Moskvi ovi izbori posmatraju kao svojevrsni test odnosa između Rusije i Jermenije, ali i kao još jedan pokazatelj intenzivne borbe velikih sila za uticaj na prostoru Zakavkazja.
Predsednik SAD Donald Tramp praktično je javno stao iza Pašinjana. Na društvenoj mreži Truth Social nazvao ga je „divnim prijateljem i liderom koji svoju zemlju čini snažnom, bogatom i veoma bezbednom“, uz poruku da u potpunosti deli njegovu viziju sveta.
Tramp je istovremeno pohvalio državnog sekretara Marka Rubija, koji je posetio Jermeniju radi unapređenja nekoliko važnih sporazuma između dve zemlje.
Američki predsednik je tom prilikom najavio da će dve države uskoro početi realizaciju projekta pod nazivom „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet“ (TRIPP), za koji tvrdi da će promeniti Zakavkazje i omogućiti američkim energetskim kompanijama pristup regionalnim resursima. Tramp je zatim otvoreno poručio da bezrezervno podržava Pašinjanov reizbor 7. juna 2026. godine.
Takva podrška izazvala je brojne reakcije, jer se postavlja pitanje gde prestaje diplomatska podrška, a gde počinje mešanje u unutrašnje političke procese jedne države.
Istovremeno, tokom 4. i 5. maja u Jerevan su stigli lideri EU iz oko 50 država kako bi prisustvovali događajima vezanim za izbore i pružili podršku jermenskom premijeru. Neposredno pre toga Jermeniju je posetio i američki potpredsednik Džej Di Vens.
Posle svega toga, mnogi smatraju da će biti izuzetno teško objaviti eventualni poraz Pašinjana bez političkih posledica po čitav blok država koje su mu javno pružile podršku. Izbori su tako dobili mnogo širi značaj od unutrašnje političke borbe.
Prema podacima koji se navode u tekstu, Pašinjanov rejting pao je na 11 odsto, dok mu ne veruje čak 79 procenata birača. Uprkos tome, postoje ozbiljne sumnje da rezultati izbora možda neće odražavati stvarno raspoloženje stanovništva.
Kako piše Cargrad, brojna istraživanja ukazuju da bi vladajući Građanski ugovor mogao da izgubi vlast. Međutim, u političkim krugovima postoji zabrinutost da bi izborni proces mogao da se odvija po modelima koji su već viđeni u pojedinim drugim postsovjetskim državama.
U tekstu se navodi da je Pašinjan, koji je prvi put postao premijer 2018. godine, pod ogromnim pritiskom. Njegovi protivnici smatraju da mu veliki deo stanovništva nije oprostio događaje vezane za Nagorno-Karabah, zbog čega bi mu bilo veoma teško da ostvari pobedu na potpuno regularnim izborima.
Pojedini komentatori procenjuju da bi izbori mogli da podsete na političke procese viđene u Rumuniji, Moldaviji ili Ukrajini, kroz osporavanja rezultata, dodatne procedure ili druge vanredne političke mehanizme.
U celoj priči posebno mesto zauzima pitanje odnosa Jermenije prema Rusiji. Moskva smatra da je tokom prethodnih decenija odigrala ključnu ulogu u ekonomskom razvoju i bezbednosti Jermenije. Posebno se ističu koristi koje je zemlja ostvarivala kroz članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, kao i saradnju sa Rusijom u energetici, finansijama i bezbednosnoj sferi.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno je izrazilo zabrinutost zbog približavanja Jermenije evroatlantskim strukturama.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je 28. maja da Moskvu zabrinjava kurs jermenskog rukovodstva ka približavanju evroatlantskoj zajednici. Ona je ocenila da Zapad vodi kampanju podsticanja antiruskih raspoloženja i upozorila da Rusija neće moći da ignoriše takav razvoj događaja.
Zaharova je takođe izrazila žaljenje zbog odluke jermenskih vlasti da ne akredituju pojedine ruske posmatrače za izbore. Prema njenim rečima, Moskva će biti prinuđena da to uzme u obzir u budućim odnosima sa Jerevanom.
Dodatnu pažnju privuklo je i pismo ruskog ministra energetike Sergeja Civiljova, u kojem se navodi da bi Rusija mogla da obustavi ili raskine sporazume o saradnji u oblasti isporuke prirodnog gasa i naftnih derivata ukoliko Jermenija nastavi proces evropskih integracija.
U samoj Jermeniji politička scena izgleda izuzetno fragmentisano. Na izborima učestvuje čak 17 stranaka i dva politička bloka. Građani će glasati za blokove „Jermenija“ i „Snažna Jermenija“, kao i za partije Građanski ugovor, Prosperitetna Jermenija, Meritokratska Jermenija, Ja sam protiv svih, Demokratska konsolidacija, Krila jedinstva, Prosvećena Jermenija, Nacionalno-demokratski pol, Hrišćansko-demokratska partija, Jermenski nacionalni kongres, Nova snaga, Republika, Alijansa, Reformistička partija, Demokratija, zakon, poredak, Nacionalni preporod i buđenje nacije Kočari i Savez zaštitnika demokratije radi Republike.
Takav broj učesnika dodatno komplikuje političku sliku zemlje i povećava neizvesnost pred glasanje.
Posebno se naglašava da se Jermenija nalazi između velikih regionalnih i globalnih interesa. U tom kontekstu bloger Igor Dmitrijev upozorava da je reč o maloj državi okruženoj većim silama koje imaju sopstvene interese i teritorijalne ambicije.
Prema njegovoj oceni, Jermenija pokušava da pronađe spoljne zaštitnike, ali ni Evropska unija ni Sjedinjene Države ne predstavljaju potpuno pouzdanu garanciju dugoročne bezbednosti. Dmitrijev smatra da su planirani logistički koridori kroz region privlačni zbog potencijalnog ekonomskog razvoja, ali istovremeno nose i ozbiljne političke i demografske rizike.
On upozorava da bi Jermenija mogla da postane instrument u širem nadmetanju velikih sila za kontrolu transportnih ruta i regionalnih integracionih projekata. Takav položaj, prema njegovim rečima, stvara situaciju u kojoj je veoma teško ostati neutralan.
Sve to dodatno povećava značaj izbora 7. juna. U Moskvi se oni ne posmatraju samo kao unutrašnje političko pitanje jedne susedne države, već kao događaj koji može imati posledice po čitav region.
Zbog toga će ishod glasanja biti pažljivo praćen ne samo u Jerevanu, već i u Moskvi, Vašingtonu i evropskim prestonicama. Ulog je mnogo veći od promene vlasti. Reč je o odluci koja bi mogla da definiše geopolitički položaj Jermenije za dugi niz godina i da pokaže u kom pravcu će se zemlja kretati u narednom periodu.
