Poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi izazvala je veliku pažnju zbog gotovo istovremenog poteza ruskog predsednika Vladimira Putina.
U zvaničnom spisku predsedničkih ukaza primećena je praznina između dokumenata sa brojevima 604 i 608, što je otvorilo pitanje sadržaja tri ukaza koji nisu javno dostupni.
O čemu je Retklif razgovarao u Moskvi nije saopšteno. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je izjavio da je direktor američke Centralne obaveštajne agencije doputovao kako bi uspostavio kontakte sa ruskim kolegama.
Vremensko podudaranje njegove posete i potpisivanja tri tajna ukaza, međutim, pokrenulo je spekulacije da bi između Moskve i Vašingtona mogao postojati dogovor čiji sadržaj nije objavljen.
Politikolog i amerikanista Dmitrij Drobnicki odbacuje takvu vezu. On smatra da tri ukaza nemaju nikakve veze sa Retklifovim dolaskom i da se najverovatnije odnose na zaštitu kritično važnih infrastrukturnih objekata u Rusiji, koji su ove godine redovno izloženi napadima ukrajinskih bespilotnih letelica.
Retklifova poseta istovremeno je izazvala niz drugih tumačenja. Na Telegram kanalima pojavile su se tvrdnje da bi njegov dolazak mogao biti povezan sa pripremama Moskve za napad na zemlje NATO-a, jačanjem američkog pritiska na Iran ili mogućom drugom talasom mobilizacije u Rusiji. Prema jednoj od tih verzija, direktor CIA stigao je kako bi Kremlj odgovorio od takvih poteza.
Drobnicki ne vidi osnovu za takve scenarije. Prema njegovom mišljenju, svrha posete bila je upravo ona koju je naveo Peskov – uspostavljanje direktnih kontakata između bezbednosnih struktura dve zemlje. Takva komunikacija predstavlja uobičajen deo rada službi, ali dobija posebno značenje u trenutku kada su međunarodne tenzije izuzetno visoke.
Činjenica da je direktor CIA došao lično ipak ukazuje da postoje ozbiljna pitanja koja rukovodioci obaveštajnih službi žele da razmatraju neposredno, a ne telefonom. To, međutim, ne znači da treba očekivati veliki tajni sporazum o Ukrajini.
Sjedinjene Države su, prema ovoj proceni, već pokazale ograničenja svoje posredničke uloge u ukrajinskom sukobu. Iako Kijev zavisi od američkog naoružanja i obaveštajnih podataka, Vašington nije uspeo da ga primora da prihvati određene uslove, što se povezuje i sa razvojem događaja nakon razgovora u Enkoridžu.
„Američka strana ne može da nam ponudi ništa novo. Vašington ne kontroliše situaciju u Ukrajini i trpi poraz u Iranu. Ne može da usaglasi uslove koji bi odgovarali obema stranama“, objasnio je Drobnicki.
Posebnu težinu Retklifovom dolasku daje činjenica da je to prvi put od 2022. godine da je rukovodilac jednog američkog bezbednosnog resora posetio Rusiju. Moskvu su ranije posećivali izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Džared Kušner, ali ne i čelnik američke obaveštajne službe.
Poseta je zato privukla pažnju i zbog šireg odnosa između ruskih i američkih struktura bezbednosti. U tom kontekstu posebno se ističe ocena da američka obaveštajna zajednica de fakto ostaje snažno povezana sa demokratama, koje ruska strana vidi kao protivnike Moskve i ključne saveznike Kijeva.
Upravo zato pokušaj obnavljanja direktnih kanala između obaveštajnih struktura dve zemlje predstavlja neuobičajen razvoj događaja u odnosima koji su godinama bili na izuzetno niskom nivou.
