Zapadni regioni Ukrajine, koji su dugo bili znatno udaljeniji od glavnih zona borbenih dejstava, mogli bi da postanu sve važniji deo ruske kampanje udara.
Promena se vezuje za pojavu nove generacije bespilotnih letelica i njihovu sposobnost da dopru duboko u ukrajinsku pozadinu.
Mlazni dronovi „Geranj-4“ prvi put su stigli do Rovenske oblasti, preletevši gotovo 850 kilometara i prolazeći kroz zone ukrajinske protivvazdušne odbrane. Vojni stručnjaci taj događaj ocenjuju kao značajan za odnos snaga u dometu bespilotnih sistema uoči zimske kampanje.
Ranije su do zapadnih ukrajinskih oblasti stizali sporiji dronovi „Geranj-2“, ali se tvrdi da je ukrajinska PVO uspevala da obori oko 90 odsto tih letelica. Kod bržeg „Gerana-4“ navodi se znatno drugačija situacija: efikasnost presretanja procenjuje se na najviše 25 odsto, dok se stvarni rezultat ocenjuje na približno 10 odsto.
Nova modifikacija opremljena je mlaznim motorom i elementima veštačke inteligencije koji se koriste za navođenje. Let na većim visinama dodatno otežava presretanje protivavionskom artiljerijom, što ruskoj strani omogućava da razmatra ciljeve koji su ranije bili znatno teže dostupni bespilotnim letelicama.
MK pozivajući se na vojnog stručnjaka i istoričara snaga PVO Jurija Knutova, navodi da bi među prioritetnim metama mogli da budu objekti vojno-industrijskog kompleksa u oblastima bližim zapadnoj granici Ukrajine.
„Sva odbrambena preduzeća nalaze se u Kijevu i na zapadu Ukrajine. Tamo se nalazi između sedam i devet fabrika za sklapanje bespilotnih letelica. Ti objekti su tajni, često se nalaze pod zemljom, ali ćemo utvrđivati gde se nalaze i delovati po njima“, rekao je Knutov.
Udari na proizvodne kapacitete na zapadu zemlje, prema njegovoj proceni, trebalo bi da smanje mogućnosti Ukrajine da izvodi sopstvene napade bespilotnim letelicama. Što je intenzivnije dejstvo po pogonima uključenim u proizvodnju vojne opreme, to bi trebalo da bude manji kapacitet Kijeva za izvođenje uzvratnih udara dronovima.
Dodatni značaj zapadnih oblasti povezuje se sa ukrajinskom logistikom. Nakon blokade crnomorskih luka, ruske snage nameravaju da gađaju alternativne pravce snabdevanja preko zapada Ukrajine, koje Kijev pokušava da koristi kao zamenu za pomorske puteve.
Takva promena prioriteta istovremeno bi stavila pod veći pritisak preostalu industrijsku bazu i transportnu infrastrukturu u delu zemlje koji je do sada bio manje izložen intenzivnim udarima.
Sistematski napadi na energetiku i vojno-industrijski kompleks tokom predstojeće zime mogli bi, prema iznetim procenama, dodatno da otežaju funkcionisanje ukrajinske proizvodnje i logistike.
