Katastrofalne bujične poplave koje su pogodile područje Nepala i Tibeta ponovo su otvorile pitanje koliko brzo velika masa vode može da ugrozi naselja nizvodno.
Dok se posledice nesreće u Himalajima još utvrđuju, u Srbiji je taj događaj postao povod za novo upozorenje zbog brane koja se više od decenije gradi na Velikom Rzavu, nekoliko kilometara iznad Arilja.
Diplomirani inženjer geologije Zoran Đajić poručio je stanovnicima Arilja da događaje u Nepalu ne posmatraju kao daleku sliku sa ekrana. Kako izveštava Srbin info, Đajić tvrdi da bi u slučaju poplavnog talasa izazvanog propustima u gradnji brane na Rzavu u Svračkovu posledice za stanovništvo nizvodno bile katastrofalne.
„Mislite o tome dok mirno gledate kako vam seku drvored u glavnoj ulici“, napisao je Đajić, upozoravajući da u najgorem scenariju ljudi nizvodno praktično ne bi imali mogućnost da se spasu.
Njegovo upozorenje usledilo je neposredno posle katastrofe koja je 26. avgusta pogodila područje Nepala i Tibeta. Dostupni podaci ukazuju da tamošnja nesreća nije bila posledica pucanja klasične veštačke brane.
Preliminarne procene stručnjaka ukazuju na kolaps glečera, nakon kojeg je materijal privremeno pregradio reku i formirao jezero, a zatim je došlo do naglog oslobađanja ogromne količine vode, blata i kamenja. Poplavni talas rušio je naselja, puteve, mostove i hidroenergetske objekte, dok je veliki broj ljudi poginuo ili nestao.
Brana „Arilje – profil Svračkovo“ nalazi se na Velikom Rzavu oko osam kilometara uzvodno od Arilja. Radovi su počeli u aprilu 2012. godine, nakon što je ugovor o izgradnji potpisan krajem 2011. Reč je o nasutoj brani čija je osnovna namena obezbeđivanje vode za Arilje, Čačak, Požegu, Lučane i Gornji Milanovac, uz zaštitu od poplava, održavanje biološkog minimuma i proizvodnju električne energije.
Podaci o pojedinim tehničkim parametrima razlikuju se u zavisnosti od dokumentacije i faze projekta. U javnosti se navode visina od oko 60 do 68 metara i akumulacija reda veličine nekoliko desetina miliona kubnih metara vode. Javno preduzeće „Rzav“ navodi korisnu zapreminu akumulacije od 20,24 miliona kubnih metara i kapacitet od 1.200 litara vode za piće u sekundi.
Projekat je prvobitno trebalo da bude završen mnogo ranije. Rokovi su se tokom godina pomerali, pa su se kao godine završetka pominjale 2017, 2022, 2024. i 2027, a zatim i period do 2030. godine. Zbog višegodišnjih odlaganja projekat je dobio i nezvanični naziv „Skadar na Rzavu“.
Jedan od problema koji se pojavio tokom gradnje jeste geologija terena. Sam izvođač Hidrotehnika–Hidroenergetika ranije je naveo da je zbog loše geologije na profilu brane došlo do značajnih izmena projekta, posebno nakon pojave velikog klizišta na levoj obali nizvodno od brane, iznad budućeg slapišta optočnog tunela.
Zbog toga su izvođeni dodatni radovi, među kojima su armiranobetonski bušeni šipovi, geotehnička sidra i produženje injekcione zavese.
Đajić je i ranije upozoravao na geološke karakteristike lokacije. Na tribini „Brana Svračkovo – spas ili pretnja?“ govorio je o rasedima, pukotinama i tektonskoj aktivnosti područja, ocenjujući da takvi uslovi predstavljaju rizik za stabilnost objekta i stanovništvo nizvodno.
Hidrogeolog prof. dr Zoran Stevanović takođe je projekat ocenio kao nepotreban i rizičan i ukazivao na jeftinije mogućnosti za obezbeđivanje vode.
Jedna od alternativa koju Đajić ponovo ističe odnosi se na postojeću vodovodnu mrežu. Predsedniku opštine Arilje Predragu Maslaru ukazuje da se, prema podacima koje iznosi, približno polovina vode u lokalnom vodovodu gubi kroz dotrajale cevi. Njegova teza je da bi deo problema vodosnabdevanja mogao biti rešavan sanacijom mreže umesto ulaganjem sve većih iznosa u branu.
Troškovi projekta u međuvremenu su višestruko povećani. Država je 2009. vrednost projekta procenjivala na oko 4,88 milijardi dinara, dok su kasnije početni troškovi navođeni u rasponu od približno 50 do 57 miliona evra. U novijim procenama pojavljuju se iznosi veći od 150 miliona, odnosno oko 163 miliona evra.
Posebnu pažnju izaziva položaj glavnog izvođača. Hidrotehnika–Hidroenergetika dobila je posao 2011. godine direktnom pogodbom, bez tendera. Tokom 2026. račun kompanije našao se u blokadi, a sredinom juna iznos blokade premašivao je 509 miliona dinara. Đajić probleme oko projekta otvoreno povezuje sa korupcijom.
On zato od Maslara traži odgovore i o drugim lokalnim poslovima: koliko se zarađuje na rekonstrukciji ulica, zbog čega se koristi skupi uvozni granit umesto kamena iz ariljskog kraja, koliko košta seča zdravog drveća i zbog čega se ogroman novac vezuje za branu za koju tvrdi da neće biti završena na odgovarajući način.
Poređenje sa Nepalom, međutim, ne znači da su uzroci rizika na dve lokacije isti. Katastrofa u Himalajima pokazala je drugu stvar koja je u središtu Đajićevog upozorenja: koliko malo vremena nizvodna naselja mogu imati kada se velika količina vode iznenada oslobodi.
Tokom nepalske katastrofe nivo jedne od pogođenih reka porastao je za oko devet metara za svega pola sata, dok su voda, blato i kamenje velikom brzinom prolazili kroz uske doline.
Upravo položaj Arilja nizvodno od velike akumulacije Đajić stavlja u prvi plan. Njegova poruka lokalnim vlastima jeste da pitanje bezbednosti stanovništva ispod brane mora imati prednost nad rekonstrukcijama ulica, kamenom, klupama i ceremonijalnim projektima.
Za njega je Nepal upozorenje šta se događa kada snažan poplavni talas dobije brzinu i masu koju naselja nizvodno ne mogu da izdrže.
Zbog toga insistira da se pre završetka Svračkova otklone sve nedoumice o geologiji terena, načinu gradnje i stabilnosti objekta, jer bi eventualni ozbiljan kvar na velikoj akumulaciji iznad Arilja imao posledice koje se ne mogu popravljati nakon događaja.
