Sadašnja geopolitička kriza može završiti katastrofalnim ratom, političkim preokretom u Evropi ili postepenim slabljenjem Zapada dok najveći deo svetskog stanovništva nastavlja ekonomski razvoj.
Džefri Saks je u razgovoru sa Glenom Dizenom izdvojio tri različita scenarija, pri čemu treći smatra možda najverovatnijim.
Prvi je ujedno najopasniji: Sukobi iz različitih delova sveta mogli bi prerasti u veliki rat. Takav ishod nije ocenjen kao neizbežan, ali nije ni isključen.
Poseban rizik predstavlja stanje američkog političkog sistema. Izneto je upozorenje da SAD imaju psihološki izuzetno nestabilno rukovodstvo i manje stvarnih mehanizama kontrole i ravnoteže nego ranije. U takvim okolnostima postojeći regionalni sukobi nose mogućnost mnogo šire eskalacije.
Drugi scenario pretpostavlja promenu evropske politike. Dovoljno bi bilo da jedna ili dve velike evropske države zaključe da nastavak sadašnjeg kursa više nije prihvatljiv i počnu da traže politički izlaz iz konfrontacije.
Takav preokret se ne očekuje od sadašnje političke postave koju čine Ursula fon der Lajen, Fridrih Merc i Emanuel Makron. Međutim, promena rukovodstva u narednom periodu mogla bi otvoriti prostor za drugačiji pristup.
Ključ ukrajinskog pitanja u tom scenariju bila bi neutralnost zemlje. Takvo rešenje je, prema iznetoj proceni, bilo dostupno više od 30 godina, ali ga Sjedinjene Države nisu prihvatile. Neutralna Ukrajina predstavljena je kao osnova na kojoj bi se mogao pronaći sporazum prihvatljiv različitim stranama.
Treći scenario ne podrazumeva ni svetski rat ni veliki evropski preporod. Zapad bi nastavio sadašnji kurs, ali bi posledica bila njegova unutrašnja stagnacija i relativno slabljenje, dok bi ostatak sveta nastavio da se razvija.
Razmere te promene pokazuju demografski odnosi. Ekonomije u razvoju i usponu predstavljaju oko 85 odsto svetskog stanovništva. U tu grupu ulaze Kina, Indija, Rusija, Brazil i druge članice BRIKS-a, kao i države Afričke unije.
Afrička unija obuhvata 54 zemlje sa približno 1,5 milijardi stanovnika. Reč je o ogromnom delu sveta koji je tokom prethodnih 250 do 300 godina bio izložen zapadnoj dominaciji, ali danas ima sve više sopstvenih ekonomskih i političkih mogućnosti.
Saks smatra da bi upravo ovaj treći scenario mogao biti najrealniji: Najgori oblik svetskog rata bio bi izbegnut, ali Zapad ne bi uspeo da promeni politiku dovoljno da obnovi sopstvenu poziciju.
Rezultat ne bi morao biti iznenadni kolaps. Zapadne države mogle bi same sebe postepeno zatvoriti u stagnaciju ili pad, dok bi države koje predstavljaju veliku većinu čovečanstva nastavile trgovinu, tehnološki razvoj i međusobno povezivanje.
Najpovoljniji ishod bio bi drugačiji: Evropa i SAD prihvatile bi multipolarni svet i prešle sa konfrontacije na saradnju. Međutim, takav zaokret trenutno nije scenario koji se ostvaruje.
