Najveći problem Sjedinjenih Država nije nedostatak resursa niti mogućnost njihovog brzog sloma, već niz neuspeha koji postepeno menja ponašanje saveznika i drugih država.
Kada očekivanje američke pobede počne da se pretvara u očekivanje novog neuspeha, Vašington gubi mogućnost da u svoje sukobe uključuje tuđe resurse.
Takvu procenu Rostislav Iščenko izneo je u razgovoru sa Sergejem Mardanom, uz naglasak da SAD i dalje imaju veoma snažne pozicije izgrađene tokom više decenija.
Zbog akumulirane ekonomske, političke i vojne moći ne treba očekivati da će Amerika iznenada odustati ili izgubiti sposobnost delovanja. Međutim, problem nastaje kada se jedan neuspeh nadovezuje na drugi.
Među problemima koje je nabrojao nalaze se finansijska i ekonomska kriza, teškoće Vašingtona da nametne svoje zahteve saveznicima, potreba da u pojedinim slučajevima podržava partnere kako bi zaštitio sopstvenu stabilnost, kao i stanje na glavnim spoljnopolitičkim frontovima.
Japan je pomenut kao primer saveznika čija podrška može postati potrebna i zbog interesa samih Sjedinjenih Država. Istovremeno, pokušaj da se Iran pokori ocenjen je kao neuspešan, dok ni preko Ukrajine nije ostvaren cilj potiskivanja Rusije.
Jedan neuspeh uz pet pobeda ne bi predstavljao ozbiljan problem. Obrnuta situacija, u kojoj se nižu porazi bez vidljivih uspeha, menja percepciju američke moći u svetu.
Ta promena percepcije zatim proizvodi konkretne posledice. Države koje su ranije očekivale američku pobedu bile su spremnije da svoje političke, finansijske ili druge resurse stave na stranu Vašingtona.
Kada počnu da očekuju suprotan ishod, motivacija nestaje. Ne moraju čak ni da pređu na stranu američkog protivnika. Dovoljno je da prestanu da aktivno podržavaju SAD.
Arapske zemlje pomenute su kao primer aktera koji mogu da odluče da ostanu po strani i sačekaju ishod. Njihovi resursi tada nisu usmereni protiv Vašingtona, ali više nisu ni na raspolaganju američkoj politici.
Upravo to stvara začarani krug. Što više država očekuje novi američki neuspeh, manje je spoljne podrške koju SAD mogu da koriste, a što je manje tuđih resursa na njihovoj strani, teže im je da ostvare pobedu koja bi preokrenula takvu percepciju.
Iščenko zato ne predviđa trenutni nestanak američke moći. Njegova teza je drugačija: Vašington još ima velike sopstvene kapacitete, ali postepeno gubi multiplikator koji mu je decenijama omogućavao da uz američku snagu koristi i novac, infrastrukturu, politički uticaj i druge mogućnosti svojih partnera.
