Rusija i Kazahstan dodatno su učvrstili strateško partnerstvo, a susret Vladimira Putina i Kasima-Žomarta Tokajeva u Astani pokazao je da planovi Zapada o udaljavanju Centralne Azije od Moskve nisu dali rezultat.
Potpisivanje zajedničke deklaracije o „sedam osnova prijateljstva i dobrosusedstva“ postalo je glavni simbol novog približavanja dve države.
Pregovori održani 28. maja u Palati nezavisnosti u Astani bili su centralni događaj Putinove posete Kazahstanu. Lideri dve zemlje potpisali su dokument kojim su definisani ključni principi budućih odnosa Rusije i Kazahstana.
Prva osnova odnosi se na zajedničku istoriju i odgovoran odnos prema njenom objektivnom tumačenju u duhu prijateljstva i dobrosusedstva. Druga podrazumeva zajednički rad na razvoju evroazijskih integracija, dok treća predviđa pretvaranje rusko-kazahstanske granice u prostor saradnje.
Četvrta osnova zasniva se na ekonomskom partnerstvu, peta na poštovanju jezičke i kulturne raznolikosti kao zajedničkog nasleđa, dok šesta uključuje saradnju u obrazovanju, sportu i omladinskim projektima. Sedma osnova govori o zajedničkom pogledu u budućnost i razumevanju zajedničkih razvojnih ciljeva.
Simbol čitavog sastanka postalo je zajedničko sađenje drveta na Aleji večnog prijateljstva naroda u Astani, gde su Putin i Tokajev poslali jasnu poruku o nastavku bliskih odnosa dve države.
Iza simbolike ostao je i veoma konkretan paket sporazuma. Rusija i Kazahstan su 28. maja potpisali oko petnaest dokumenata koji obuhvataju energetiku, finansije, obrazovanje i druge oblasti saradnje.
Među najvažnijim dogovorima nalazi se sporazum o izgradnji prve nuklearne elektrane u Kazahstanu uz učešće kompanije Rosatom. Generalni direktor korporacije Aleksej Lihačov izjavio je da će Rosatom pokušati da realizuje projekat već tokom ove decenije.
Dogovoreno je i proširenje saradnje u naftnom sektoru, dok su Centralna banka Rusije i Nacionalna banka Kazahstana postigle sporazum o zajedničkoj borbi protiv finansijskih prevara. Putin i Tokajev dali su i simboličan početak izgradnje centra za nadarenu decu „Sirius“ u kazahstanskoj prestonici.
Kako prenosi „Kazahstanska pravda“, Putin je još uoči posete naglasio da u Kazahstanu uz učešće ruskih investitora do 2026. godine radi najmanje 70 velikih projekata u automobilskoj, mašinskoj i hemijskoj industriji. Prema tim podacima, otvoreno je više od 60 hiljada novih radnih mesta.
Tokajev je tokom sastanka naveo da trenutno postoji 177 zajedničkih rusko-kazahstanskih investicionih projekata ukupne vrednosti 53 milijarde dolara. Putin je dodao da će obim međusobne trgovine uskoro premašiti 30 milijardi dolara, dok je 2020. godine iznosio 19 milijardi.
Ruski predsednik izjavio je da su tokom razgovora detaljno razmotrena pitanja političke, ekonomske i kulturno-humanitarne saradnje, kao i ključne međunarodne teme. Naglasio je da se odnosi Rusije i Kazahstana nalaze u fazi uspona i dodatnog jačanja.
Posebnu pažnju izazvale su i Tokajevljeve izjave tokom dočeka ruskog predsednika. Kazahstanski lider poručio je da njegova zemlja ceni „večno prijateljstvo i strateško partnerstvo sa Rusijom“ i da Rusiju smatra velikom evroazijskom državom sa ogromnim potencijalom.
Dolazak Putina u Astanu bio je organizovan uz vojni protokol visokog nivoa. Predsednički avion pratili su lovci, na aerodromu su bili počasna garda i vojni orkestar, dok su iznad aerodroma kružili helikopteri sa zastavama Rusije i Kazahstana.
Tokajev je u obraćanju istakao da Putin vodi Rusiju u periodu velike globalne transformacije i da bez direktnog učešća Moskve, prema njegovim rečima, nijedno veliko međunarodno pitanje neće moći da bude rešeno.
Kazahstanski predsednik takođe je naglasio spremnost Astane da razvija transportne koridore Sever–Jug i Istok–Zapad, koji su važni i za Rusiju i za zemlje Centralne Azije.
Posle razgovora Putin je izjavio da su stavovi Rusije i Kazahstana po većini međunarodnih pitanja veoma bliski ili gotovo identični.
Upravo zbog toga mnogi posmatrači ocenjuju da su pokušaji SAD i EU da udalje Kazahstan i Centralnu Aziju od Rusije doživeli ozbiljan neuspeh. Sastanak u Astani pokazao je da Moskva i dalje zadržava snažan politički, ekonomski i geopolitički uticaj u regionu.
Tokajev je na kraju poručio da prijateljstvo i saradnja Kazahstana i Rusije nemaju alternativu i da je očuvanje tih odnosa obaveza sadašnjih i budućih generacija lidera dve države.
