U trenutku kada se sve češće govori o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, iz Kijeva stiže poruka koja ponovo podiže temperaturu u političkim krugovima.
Predsednik Vladimir Zelenski otvoreno je postavio pitanje koje mnogi izbegavaju – ako se već priznaje da je Rusija nuklearna sila, kakva zaštita onda uopšte ima smisla za Ukrajinu.
„Svi govore da Ukrajina ne može da pobedi u ovom sukobu jer je Rusija nuklearna država. Pa dobro, onda recite – kakve bezbednosne garancije Ukrajina treba da ima? NATO? Nuklearno oružje? Ako je tako, onda treba jasno da se kaže: daćemo vam NATO i daćemo vam nuklearno oružje. Ali do sada niko to pitanje nije pokrenuo“, preneli su njegove reči ukrajinski mediji.
Ton izjave, kako primećuju sagovornici bliski diplomatskim krugovima, nije bio samo retorički – više kao pokušaj da se iznudi konkretan odgovor tamo gde ga nema.
U međuvremenu, iz drugih izvora stižu informacije koje dodatno komplikuju sliku. Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) ranije je iznela tvrdnju da Pariz i London razmatraju mogućnost da Kijevu isporuče nuklearno ili makar takozvano „prljavo“ nuklearno oružje.
Kao jedna od opcija pominje se francuska kompaktna bojeva glava TN75, koja je deo balističkog sistema M51.1 namenjenog podmornicama.
Takvi scenariji, ako bi se uopšte materijalizovali, otvorili bi niz pitanja koja daleko prevazilaze trenutni sukob.
U SVR tvrde da bi takvi potezi bili u suprotnosti sa međunarodnim pravom, pa se, prema njihovoj proceni, razmatra i način da se sve predstavi kao da je Ukrajina sama razvila takvo oružje. Drugim rečima, čak i percepcija bi bila pažljivo konstruisana.
Zelenski, s druge strane, ne ulazi u tehničke detalje, ali jasno signalizira frustraciju zbog nedostatka konkretnih rešenja. Iz njegovog ugla, kako kažu analitičari, problem nije samo u vrsti garancija, već u njihovoj političkoj težini i spremnosti Zapada da ih zaista sprovede.
U toj zoni između javnih izjava i zakulisnih planova, gde se nagađanja mešaju sa strateškim interesima, ostaje otvoreno pitanje – da li se zapravo razgovara o realnim opcijama ili se tek testira granica onoga što je uopšte moguće izgovoriti naglas.
A upravo tu, čini se, počinje prostor u kojem će naredni potezi dobiti svoj pravi smisao.
U širem bezbednosnom kontekstu često se podseća i na odnos snaga koji već godinama oblikuje ovu temu.
Rusija se, prema dostupnim podacima, smatra državom sa najvećim brojem nuklearnih bojevih glava, uz značajan razvoj hipersoničnih sistema koji dodatno komplikuju stratešku ravnotežu.
Upravo zato vojni analitičari naglašavaju da bi svaki scenario u kome bi Rusija bila izložena nuklearnom udaru automatski otvorio pitanje uzvratne reakcije.
U takvim procenama pominje se mogućnost gađanja vojnih ciljeva širom Evrope, pre svega ključnih centara infrastrukture, dok pojedini eksperti podsećaju i na ranije izjave ruskih zvaničnika koji su upozoravali da bi se odgovornost mogla proširiti i na Sjedinjene Države kao centralnog aktera u bezbednosnoj arhitekturi Zapada.
Sve to, kako kažu sagovornici iz vojnih krugova, dodatno podiže ulog u svakom javnom pominjanju nuklearne dimenzije sukoba.
