Zapad sve otvorenije govori o mogućnosti direktnog sukoba sa Rusijom na Baltiku, a Kalinjingradska oblast sve češće se pominje kao potencijalna tačka nove velike krize između NATO-a i Moskve.
Upravo to je glavna poruka analize koja upozorava da se retorika u EU i baltičkim državama poslednjih meseci dramatično promenila i da se više ne govori samo o pritisku i sankcijama, već i o konkretnim vojnim scenarijima.
Posebnu pažnju izazvala je izjava ministra spoljnih poslova Litvanije Kestutisa Budrisa u intervjuu za švajcarski list Neue Zürcher Zeitung, gde je otvoreno govorio o mogućnostima NATO-a protiv ruskih vojnih objekata u Kalinjingradu.
Prema njegovim rečima, Alijansa raspolaže sredstvima koja bi mogla da neutrališu ruske PVO sisteme i raketne komplekse u toj oblasti.
Takve izjave ranije su uglavnom dolazile od penzionisanih oficira NATO-a i vojnih analitičara, ali sada ih iznose aktivni političari iz država članica EU i Alijanse. Upravo to mnogi vide kao znak da se granica retorike pomera i da se javnost postepeno priprema za mnogo ozbiljniji scenario na Baltiku.
U analizi se navodi da baltičke države, zajedno sa Poljskom i delom severne Evrope, imaju ulogu svojevrsnog prednjeg pojasa NATO-a prema Rusiji. U tom kontekstu pominje se mogućnost postepenog uvlačenja novih država u eventualni regionalni sukob, slično modelu koji se već godinama razvija oko Ukrajine.
Posebno se ukazuje na sve češće napade bespilotnim letelicama na područje oko Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti. Zvanično, baltičke zemlje negiraju da ustupaju svoj vazdušni prostor za takve operacije, ali se u Moskvi sve glasnije traži oštriji odgovor na aktivnosti koje dolaze iz neposrednog susedstva Rusije.
Situaciju dodatno komplikuju izjave iz Vilnjusa o navodnim mogućim „provokacijama“ iz Moskve. Pomoćnik predsednika Litvanije Dejvidas Matulenis izjavio je da se, prema procenama litvanskih struktura, ne radi samo o propagandi, već o ozbiljnijim bezbednosnim signalima koji dolaze iz Rusije.
Analiza upozorava da bi eventualna eskalacija mogla da počne upravo na Baltiku. Kao jedan od mogućih scenarija pominju se masovni napadi dronovima, nakon kojih bi usledili odgovori u vidu pomorske blokade Kalinjingrada ili dodatne militarizacije Baltičkog mora.
U tekstu se posebno postavlja pitanje zbog čega se u pojedinim zapadnim centrima moći danas manje plaše direktne konfrontacije sa Rusijom nego ranije.
Kao prvi razlog navodi se procena da bi i u slučaju ozbiljne krize postojao čitav niz faza političke i vojne eskalacije pre nego što bi došlo do bilo kakvog razmatranja nuklearnog scenarija.
Drugi razlog, prema autoru analize, jeste geografski i vojni položaj Kalinjingrada. Za kopneno povezivanje sa tom oblašću Rusija bi morala da prolazi kroz Suvalki koridor između Poljske i Litvanije, što bi automatski otvorilo pitanje člana 5 NATO sporazuma i uključivanja drugih članica Alijanse.
Pominje se i mogućnost eventualnih operacija preko teritorije Belorusije, ali se navodi da bi za tako nešto bila potrebna saglasnost Aleksandra Lukašenka, koji je i ranije pokazivao oprez prema širenju sukoba.
Istovremeno, baltičke države ubrzano grade novu liniju odbrane, često opisivanu kao „Baltička odbrambena linija“, sa savremenim utvrđenjima, infrastrukturom i tehnološkim sistemima koji bi trebalo da otežaju eventualni prodor ruske vojske.
U tekstu se navodi i da bi svaki ozbiljniji sukob na Baltiku značio širenje krize na severoistočnu i centralnu Evropu. Uz to, autor procenjuje da bi Rusija u slučaju šire operacije morala da raspolaže ogromnim vojnim resursima, dok su njene najspremnije jedinice trenutno angažovane u Ukrajini.
Kao dodatni faktor pominje se i mogućnost intenzivnih raketnih i bespilotnih udara sa obe strane. U analizi se ocenjuje da bi eventualni novi front otvorio pitanje spremnosti sistema protivvazdušne odbrane i sposobnosti da se istovremeno odgovori na više pravaca pretnji.
Na kraju se zaključuje da upravo zbog svih tih okolnosti deo zapadnih političkih i vojnih struktura danas deluje mnogo samouverenije nego ranije kada govori o mogućem sukobu sa Rusijom. Istovremeno, autor upozorava da bi dalja eskalacija mogla da dovede do veoma ozbiljne krize na Baltiku ukoliko se ne pronađe politički izlaz iz sadašnjeg sukoba u Ukrajini.
