Priština je skinula rukavice i objavila kraj dijaloga sa Beogradom, a to što još nema reakcija iz Brisela i Vašingtona znači da su ih skinuli i njihovi partneri. Da li Srbija treba da se upušta u dalje pregovore na ovu temu, kad se zna da će rezultat biti nepovoljan po nas? Bolje je da upravo Srbija napravi potpuni obrt i stavi zadatak pred Zapad.
Aktuelni dijalog sa Beogradom za kosovske zvaničnike je istrošen i ne daje rezultate, pa će se pred poslanicima parlamenta u Prištini uskoro naći „Platforma za finalizaciju političkog dijaloga sa Beogradom“, koja predviđa da se razgovori sa Srbijom završe priznavanjem tzv. države Kosovo.
[adsenseyu1]
Sudeći po izjavama čelnih ljudi srpske politike, Beograd ne želi da ulazi dublje u klopku u kojoj se, pod paravanom dijaloga, krije stolica u UN za lažnu državu, uz prećutni blagoslov posrednika iz Brisela i Vašingtona.
Od predstavljanja tzv. Platforme nisu se oglasili ni Brisel ni Vašington, pa se postavlja pitanje da li su sve strane u pregovaračkom procesu, ali i kosovski prekookeanski mentori saglasni da je vreme da se razgovara o stolici Kosova u UN i „završnoj fazi“ pregovora?
Bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović podseća da je njihov zajednički cilj odavno poznat —da se kroz ucenjivanje Srbije, zbog želje da što pre uđe u Evropsku uniju, obezbedi prisustvo takozvane nove države Kosovo u Ujedinjenim nacijama.
„Sada se samo ubrzava potreba za ostvarenjem cilja zbog nepredvidljivih i osetljivih geopolitičkih gibanja na Balkanu i Bliskom istoku, crna tačka Evrope mora što pre da bude legalizovana, da ostatku sveta prestane da bode oči činjenica da su izvršili protivpravno nasilje nad teritorijalnom celovitošću jedne članice UN“, kaže Jovanović.
„Taj cilj nije ni bio sporan, sporno je to što naši sagovornici u briselskom procesu nisu sasvim verovali da će to ići tako brzo. Mislili su da će da se razvlači, paralelno sa razvlačenjem procesa pripremanja Srbije za ulazak u Evropsku uniju, to znači da bi to trajalo još 5-6 ili ko zna koliko godina, te da bi kroz to cela ta ideja sa pregovorima bila zamorena i da bi Zapadu bilo dosta svega, pa bi možda počeo da diže ruke od tog projekta. To je verovatno bilo očekivanje sa naše strane, ali nastupio je sticaj nove geopolitičke situacije, i jedno i drugo mora da bude rešeno u hodu“, tvrdi Jovanović.
Dakle, Priština je konačno prošle nedelje skinula rukavice, a to što još nema reakcija iz Brisela i Vašingtona, smatra Jovanović, znači da su ih skinuli i njihovi partneri. Glavno je pitanje kako Srbija sada da se postavi — da li treba da se upušta u pregovore na ovu temu, kad se zna da će rezultat biti potpuno nepovoljan po nas. Zato je možda bolje da upravo Srbija napravi potpuni obrt i stavi zadatak pred Zapad, kaže Jovanović.
„Srbija bi sada mogla da traži da se Brisel izjasni da li želi članstvo Srbije pod istim uslovima kao što je to dozvolio drugim zemljama, sa njenom celokupnom teritorijom definisanom njenim ustavom ili ne. Evropska unija bi morala da se izjasni, nema sumnje da bi rekla da ne može da nas prihvate pod istim uslovima. Drugim rečima, odbila bi nas u našem osnovnom zahtevu, ali bi ti pregovori izgubili političku svrhu i morali bi da počnu neki drugi, koji bi više uvažavali interese Srbije, ne bi joj više bio nad glavom taj Damoklov mač, ucena članstvom u Evropskoj uniji“, kaže Jovanović.
On dodaje da se do ovoga može stići mudrim pregovaranjem sa zvaničnicima u Briselu, a istovremeno na čistac isterati i Vašington, glavni tvorac političke operacije „država Kosovo“. Možda i nije loše što su rukavice skinute, mudrom diplomatijom mogli bismo da dođemo do toga da za sebe izborimo status do koga su došle neke druge zemlje, koje nisu ušle u Uniju, ali sa njom imaju posebne odnose, kaže Jovanović.
„Mogli bismo eventualno da ostanemo u ekonomskom prostoru Evropske unije, ako ona to hoće, da imamo status privrednog partnera, poput Izraela ili na način koji se to nudi Turskoj u zamenu za članstvo. Onda bismo imali slobodne ruke u našoj politici prema drugim zemljama, ne bismo bili uopšte dužni da sledimo politički i vojni kurs Evropske unije“, ističe Jovanović.
On dodaje da bi u novoj partiji pregovora, sa drugačijim ulozima, veliku ulogu mogla da ima saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom, jer bi pomogla Srbiji da shvati da ima odrešene ruke da dublje sarađuje, ne samo s njom, već i sa Kinom i drugim zemljama Istoka, kao neutralna zemlja.
(Sputnjik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
