Koliko god se to čini čudnim, malo je ljudi koji još uvek govore o “izolaciji Rusije“ na Zapadu. Ta tema je još više izbledela nakon što se Vladimir Putin sastao sa Angelom Merkel u gradu Meseberg u Brandenburgu kako bi razgovarali o strateškom partnerstvu. Vredi napomenuti da su Putin i Merkelova održali sastanak pre tre meseca u Sočiju.
18. avgusta su Merkelova i Putin razgovarali više od tri sata. Nakon toga, nije bilo ni konferencije štampu, niti zajedničkih izjava – političari su rekli samo par reči o pitanjima o kojima su razgovarali.
Ipak, ono što je izneto na konferenciji znači da Rusija i Evropa još uvek žele da sarađuju kako bi regulisale tekuće krize u svetu. Moto samopouzdanja je novi trend za Nemačku, ali ne i za Rusiju. Tu leži Putinova prednost.
[adsenseyu1]
“Nemačka je odgovorna (za svetske procese), kao i Rusija, jer je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN-a, tako da moramo raditi zajedno na pronalaženju rešenja,“ rekla je Merkelova. Sudeći po službenom dnevnom redu, Putin i Merkelova su razgovarali o Siriji, Ukrajini, gasovodu Severni tok 2.
Putin želi da Nemačka učestvuje u obnovi Sirije, kako bi se oko 500.000 sirijskih izbeglica vratilo u svoje domove. Merkelova, kako je postalo jasno iz njenog govora, insistira na sprečavanju humanitarne katastrofe u Idlibu. Ipak, nije rekla ni reč o Asadu.
Što se tiče Ukrajine, Merkelova je rekla da Nemačka želi da se rasporede “plavi šlemovi“ kako bi se postigao prekid vatre. Podrazumeva se da će vojska UN-a biti raspoređena na čitavoj teritoriji odmetničkih republika Donjeck i Lugansk. Putin naglašava prioritet implementacije Minskih sporazuma, a mirovne snage UN-a se uklapaju u ovu sliku. Pored toga, Merkelova se uzdržala od standardnih optužbi na temu navodne ruske agresije na istoku Ukrajine.
Što se tiče Severnog toka 2, stranke su potvrdile svoju koordiniranu poziciju. Ovo je komercijalni projekat, u kom bi Merkelova i dalje volela da vidi Ukrajinu kao tranzitnu stranku. Putinu to ne smeta, sve dok to koristi i Rusiji. STO je nedavno ukinula ograničenje od 50 odsto na transport gasa preko Severnog toka 1 (Opal). Stoga, već izgrađeni gasovodni sistem će biti odgovoran za 80 odsto ruskog snabdevanja prirodnim gasom u Evropu do 2020. godine, čak i bez Severnog toka 2. Nemačka profitira od ovog projekta čak i uprkos američkim sankcijama.
Odgovor Putina i Merkelove
I Rusija i Nemačka očekuju da uslede nove sankcije iz Vašingtona. SAD će kazniti Rusiju zbog incidenta u Solsberiju; Nemačka će na sebe navući američke kazne zbog učešća u izgradnji projekta Severni tok 2.
“Zato je neophodno preduzeti mere protiv eventualnih nekonkurentnih i ilegalnih napada iz trećih zemalja kako bi na kraju završili ovaj projekat,“ rekao je novinarima Dmitrij Peskov. Ovo verovatno može značiti korak ka prelasku na evro nagodbe i povlačenje nemačkih firmi iz međunarodne nadležnosti.
[adsenseyu1]
Tokom njenog prethodnog sastanka sa Putinom u Sočiju u maju ove godine, Merkelova je naglasila značaj “strateških interesa“ u prijateljskim odnosima Nemačke i Rusije. Rusija i Nemačka imaju svojih nesuglasica, ali to ne znači da se ove dve zemmlje nikada ne podržavaju u odnosu na druga pitanja. Još važnije, Vladimir Putin i Angela Merkel žele da stave do znanja Donaldu Trampu da mu neće dozvoliti da ih ucenjuje.
Rostislav Iščenko, predsednik Centra za sistemsku analizu i prognoziranje u Ukrajini, rekao je za Pravda.Ru da Rusija i Nemačka počinju da koordiniraju svoje akcije u odgovoru na agresivnu politiku SAD-a. Polako ali sigurno, Nemačka mora preusmeriti svoju ekonomiju u Evroaziju – odnosno Rusiju i Kinu, smatra ovaj stručnjak.
“Sve druge teme se uklapaju jedna u drugu kao matrjoška lutke. To su krize u Siriji, Severni tok 2, i mnoga druga pitanja. Sasvim je moguće da ćemo godinu dana kasnije saznati da se nemački obim trgovine sa Rusijom, sa Kinom i drugim evroazijskim zemljama naglo povećao, dok je to sa SAD značajno opalo,“ rekao je stručnjak.
Webtribune.rs
