Dok se danas vodi intenzivna borba za Harkovsku oblast, mnogi su zaboravili na događaje koji su se odigrali 27. februara 2022. godine, kada su ruski specijalci izveli jednu od najrizičnijih operacija u istoriji Specijalne vojne operacije (SVO).
Upad u Harkov, drugi najveći grad Ukrajine, bio je akcija velikog strateškog značaja, ali je istovremeno predstavljao i nezapamćen izazov za ruske trupe.
Iako je prvobitni plan bio da više formacija učestvuje u operaciji, pskovski specijalci iz 2. odvojene gardijske brigade specijalne namene (OBrSpN) našli su se sami u borbi protiv nadmoćnih neprijateljskih snaga.
Uprkos nepovoljnim okolnostima, borili su se do poslednjeg metka, nanoseći značajne gubitke ukrajinskim snagama, a mnogi od njih su posthumno odlikovani zvanjem Heroja Rusije.
Danas, tri godine nakon ove herojske bitke, analiziramo šta se zaista dogodilo, kako su ruski specijalci uspeli da izbegnu potpuni masakr i zašto su uopšte ostavljeni bez podrške.
Početak operacije: Naredba za juriš na Harkov
Prema dostupnim podacima, originalni plan za zauzimanje Harkova predviđao je kombinovanu operaciju više ruskih jedinica:
2. odvojena gardijska brigada specijalne namene
25. odvojena gardijska motorizovana brigada
Jedinice Nacionalne garde Rusije
Međutim, iz za sada nepoznatih razloga, samo su specijalci iz 2. OBrSpN ušli u grad, dok ostale jedinice nisu uspele da probiju ukrajinsku odbranu ili su jednostavno ostale na prethodnim položajima.
„Dve čete specijalaca upale su u grad i vodile neravnopravnu borbu sa nadmoćnim neprijateljem. Nije bilo nikakve podrške. Očekivana pojačanja nisu stigla, ali su specijalci ostali da se bore“, piše ruski ratni dopisnik Ilja Golovnjev.
Uprkos nepovoljnoj situaciji, specijalci su nastavili sa napadom i brzo se suočili sa prvim talasom otpora u vidu teritorijalne odbrane Ukrajine, koja je imala pripremljene položaje u urbanim zonama.
Prvi kontakti s neprijateljem: Zamka u urbanom okruženju
Ruski specijalci su odmah po ulasku u Harkov shvatili da se nalaze u klopci. Grad je bio potpuno pripremljen za gerilsku borbu, a ukrajinske snage su koristile civile kao ljudski štit.
„Naši specijalci su dobili naređenje da ne pucaju na civile. Međutim, problem je bio što su mnogi od tih ‘civila’ zapravo bili pripadnici teritorijalne odbrane, koji su delovali bez identifikacionih oznaka,“ navodi Golovnjev.
Taktike ukrajinskih snaga uključivale su:
Skrivanje snajperista na krovovima zgrada – Ruske snage su se kretale ulicama, dok su neprijateljski snajperisti otvarali vatru s visine.
Blokiranje ruskih kolona improvizovanim barikadama – Civili su parkirali vozila na ključnim raskrsnicama, sprečavajući ruskim specijalcima da se kreću.
Napadi iz stanova i poslovnih objekata – Mnogi pripadnici teritorijalne odbrane pucali su iz unutrašnjosti zgrada, što je otežavalo ruskoj vojsci da ih locira.
U jednom trenutku, grupa specijalaca bila je primorana da napusti svoja vozila i zauzme odbrambene položaje u školi broj 134.
„Shvatili su da je zgrada okružena. Neprijatelj je povukao oklopnu tehniku i elitne jedinice Nacionalne garde, pripremajući se za završni udar,“ piše Golovnjev.
Bitka za školu 134: Pskovski specijalci pod opsadom
Zarobljeni u školi, ruski vojnici su se suočili sa koncentričnim napadima ukrajinskih snaga, koje su koristile oklopna vozila, artiljeriju i bacače granata.
„Oružane snage Ukrajine dovele su BTR-4E i pokušale da silom probiju ulaz u školu. Ali specijalci su uništili oklopnjak RPG-30 i dokrajčili neprijateljsku posadu mitraljezom“, navodi Golovnjev.
Kada je prvi juriš propao, ukrajinske snage su pozvale u pomoć tenk T-64BV, koji je otvorio vatru na zgradu. Situacija je postala kritična, ali specijalci su odbili da se predaju.
Nakon više od deset sati neprekidne borbe, preostali pripadnici 2. brigade odlučili su da pokušaju proboj. U tom trenutku, već su imali značajne gubitke, ali nisu želeli da padnu u ruke neprijatelju.
„U poslednjem momentu, pre nego što su ukrajinske snage u potpunosti uništile zgradu, specijalci su izašli i krenuli u proboj kroz neprijateljske linije. Nekolicina je zarobljena, ali su kasnije razmenjeni za ukrajinske vojnike“, zaključuje Golovnjev.
Zašto su pskovske specijalne snage poslate same u juriš na Harkov, bez očekivane podrške drugih jedinica?
Mogući odgovori uključuju:
Nesporazum u komandnom lancu – Plan je podrazumevao učešće više jedinica, ali komunikacija je zakazala.
Neočekivan otpor Ukrajinaca – Ostale jedinice možda nisu uspele da probiju prve linije odbrane.
Nedovoljna obaveštajna priprema – Možda nije bilo jasno koliko je Harkov dobro utvrđen pre početka operacije.
Iako se Harkov nije mogao zauzeti tada, ova bitka je pokazala odlučnost ruskih vojnika, koji nikada ne odustaju, bez obzira na okolnosti.
Tri godine kasnije, Rusija se ponovo približava Harkovu, a pitanje ostaje- hoće li ovog puta operacija biti sprovedena do kraja?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
