Karlson: Tramp je znao da ulazi u pakao – Koja sila ga je naterala na rat sa Iranom?

Rat protiv Irana mogao bi da ostavi posledice koje daleko prevazilaze samu vojnu konfrontaciju na Bliskom istoku.

Američki novinar Taker Karlson smatra da se iza odluke Donalda Trampa krije politički preokret koji teško može da objasni njegovim ranijim stavovima o ratovima, civilnim žrtvama i mogućnosti nuklearne eskalacije.

Karlson je u razgovoru sa novinarom Afšinom Ratansijem rekao da je sa Trampom mnogo puta razgovarao pre nego što su se njih dvojica razišla. Iz tih razgovora, kako tvrdi, zaključio je da američki predsednik nije želeo rat sa Iranom i da je dobro razumeo moguće posledice takve odluke.

„Bio je potpuno svestan rizika, ne samo po Ameriku već i po sebe i svoje političko nasleđe. Tačno je znao šta može da pođe naopako. Razgovarali smo o tome i nije želeo to da uradi. A onda je ipak to uradio“, rekao je Karlson.

Upravo taj zaokret za njega predstavlja centralno pitanje. Karlson kaže da može samo da nagađa zbog čega bi predsednik doneo odluku za koju zna da može da ugrozi njegov mandat, ugled, političku budućnost, pa čak i budućnost njegove porodice.

Njegov zaključak je da je na Trampa morao da deluje izuzetno snažan pritisak. „Logika mi govori da je bila potrebna velika sila da ubedite nekoga da uradi nešto za šta zna da je loša ideja i što će mu verovatno naškoditi. Šta je bila ta sila? Ne znam“, rekao je Karlson.

On smatra da odgovor treba tražiti u Izraelu i iznosi pretpostavku da Izrael poseduje nešto čime može da utiče na Trampa. Karlson tu tvrdnju predstavlja kao svoje mišljenje, bez navođenja konkretnih podataka o tome šta bi to moglo biti.

Posebnu pažnju posvetio je ljudima iz neposrednog okruženja američkog predsednika. Državni sekretar Marko Rubio, prema Karlsonovoj oceni, nije bio protiv rata, dok su Rubio i direktor CIA Džon Retklif omogućili da takva politika bude sprovedena.

Američki potpredsednik Džej Di Vens, tvrdi Karlson, zauzeo je drugačiji stav i izričito se protivio ratu. Upravo zbog toga je, prema njegovim rečima, Vens izložen pritiscima da napusti takvu poziciju.

Karlson zbog svega toga odluku o ulasku u rat opisuje kao „najveću grešku koju je ijedan američki predsednik ikada napravio“. Posledice, kako ocenjuje, neće ostati ograničene na Iran i Izrael, jer troškove sukoba već osećaju obični Amerikanci i američka ekonomija.

Cilj rata, prema njegovom tumačenju, jeste promena odnosa snaga na Bliskom istoku: širenje i učvršćivanje Izraela u regionu, uklanjanje Irana kao regionalne sile i, na kraju, izbacivanje SAD iz Zaliva.

Takav razvoj događaja Karlson smatra posebno neobičnim imajući u vidu ono što je tokom godina video kod Trampa. Kaže da je američki predsednik instinktivno zazirao od ubijanja civila i da ga je mogućnost nuklearnog rata duboko uznemiravala. O tome je, prema Karlsonovim rečima, Tramp govorio i javno i u privatnim razgovorima.

Karlson upravo time objašnjava Trampovu raniju potragu za sporazumom sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Zato mu sadašnja politika prema Iranu deluje nespojivo sa predsednikom kojeg je poznavao.

Posebno je kritikovao način na koji je rat započet, tvrdeći da je Tramp, po nalogu Izraela, ušao u rat po izboru i da je tokom pregovora ubijen iranski verski vođa, kojeg Karlson po značaju za šiitski islam poredi sa papom. Napad je opisao kao potajnu operaciju nalik Perl Harboru.

Karlson je potom govorio i o napadu na žensku školu u Minabu, tvrdeći da je u njemu ubijeno gotovo 200 devojčica i da nakon toga nije usledilo američko izvinjenje. Za njega je takav sled događaja toliko suprotan Trampovim ranijim stavovima da je postavio pitanje šta se dogodilo sa čovekom kojeg je ranije poznavao.

Političku cenu, prema njegovoj proceni, tek treba platiti. Karlson očekuje da će republikanci zbog rata u Iranu „debelo izgubiti“ na izborima na sredini predsedničkog mandata, jer će ekonomske i druge posledice sukoba pogoditi upravo američke birače.

On ide i korak dalje i predviđa mogućnost Trampovog opoziva. Ukoliko predsednik ipak ostane na funkciji, Karlson smatra da bi politički pritisak mogao da ga gurne u još dublju vojnu eskalaciju.

U takvom scenariju, prema njegovoj proceni, rat više ne bi bio samo spoljnopolitičko pitanje već sredstvo unutrašnje političke borbe. Karlson očekuje da bi Tramp mogao dodatno da proširi sukob sa Iranom u pokušaju da povrati političke poene koje bi prethodno izgubio zbog posledica samog rata.