Serija udara na saobraćajnu i graničnu infrastrukturu Ukrajine dobija novu dimenziju, jer se sve veća pažnja usmerava na pravce koji zemlju povezuju sa njenim zapadnim susedima.
Posebno pitanje postaje koliko takvi incidenti mogu da utiču na transport, osiguranje tereta i političko raspoloženje u državama koje predstavljaju glavne logističke koridore prema Ukrajini.
Poljski vojni analitičar i bivši oficir Vojne obaveštajne službe, potpukovnik Maćej Korovaj, smatra da ruski udari na ukrajinske granične prelaze mogu imati cilj da izazovu pritisak koji bi doveo do zatvaranja poljsko-ukrajinske granice ili blokiranja ukrajinskog izvoza preko Poljske. Njegovu procenu prenela je poljska radio-stanica RMF24.
Korovaj ukazuje na niz udara izvedenih od 20. avgusta. Po njegovim podacima, Rusija je najmanje šest puta dronovima napala ukrajinske granične prelaze: „Tabaki“ 21. avgusta, „Vinogradovka“ 25. avgusta, „Orlovka na Dunavu“ 1. i ponovo 6. septembra, kao i „Starokazačje“ 9. septembra. Svi navedeni prelazi nalaze se na granici Ukrajine sa Moldavijom i Rumunijom.
U taj niz Korovaj uključuje i događaj od 1. septembra, kada je u Kijevu izgorelo lokomotivsko depo ukrajinske železnice „Ukrzaliznica“. On smatra da napade na granične prelaze i železničku infrastrukturu ne treba posmatrati kao dve odvojene teme.
Prvi mogući cilj takvih operacija, po njegovoj proceni, jeste ispitivanje reakcije država koje se graniče sa Ukrajinom, ali i NATO-a. Korovaj ocenjuje da psihološki, politički i finansijski efekti udara mogu da budu usmereni na odvraćanje susednih država od dalje podrške Kijevu.
Za postizanje takvog rezultata, smatra on, nije neophodno fizički uništiti granični prelaz na poljskoj teritoriji. Dovoljni mogu biti strah od novih incidenata i rast procenjenog rizika, jer oni povećavaju cenu transportnog osiguranja i izazivaju kašnjenja u isporukama.
Takva situacija, prema Korovaju, može imati i direktnu političku posledicu unutar susednih država. U javnim raspravama mogao bi da ojača stav da Ukrajina svojim položajem i nastavkom sukoba uvlači zemlje u okruženju u rat, što bi povećavalo unutrašnji pritisak na njihove vlade.
Drugi cilj koji Korovaj vidi iza poslednjih incidenata jeste stvaranje društvenog pritiska koji bi mogao da dovede do zatvaranja poljsko-ukrajinske granice ili do ograničavanja ukrajinskog izvoza preko Poljske. Time bi posledice udara prevazišle neposrednu materijalnu štetu na ukrajinskoj strani granice i pogodile jedan od ključnih logističkih pravaca zemlje.
Poljska granica istovremeno ima veliki vojni značaj za Ukrajinu, jer tim pravcem stiže naoružanje iz država NATO-a. U poljskom Žešovu nalazi se najveći vojni logistički centar Alijanse povezan sa snabdevanjem Ukrajine.
Dodatnu pažnju izazvao je napad kod graničnog prelaza „Dorohusk – Jagodin“. RMF FM je, pozivajući se na najnovije rezultate istrage poljskih specijalnih službi, objavio da je meta ruskih dronova bio tehnički lokomotivski sastav na tom prelazu.
Eksplozija se dogodila dok je voz na liniji Kijev–Varšava stajao na stanici. U napadu nije bilo povređenih.
