Srbija može da ostvari dugoročan rast od sedam odsto godišnje uz novi ambiciozni program reformi, koji bi joj omogućio da za deset godina udvostruči BDP, navode stručnjaci Svetske banke (SB), koji su juče medijima i stručnoj javnosti predstavili Ekonomski izveštaj o Srbiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”.
Linda van Gelder, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, rekla je na konferenciji za novinare da je Srbija pred izazovom, jer iako trenutne stope rasta povećavaju dohodak građana, ipak im ne omogućavaju da brzo dostignu prosečni životni standard u EU.
Ona smatra da je realno da Srbija ostvaruje rast od sedam odsto godišnje i da su za to potrebne nove reforme, koje bi otklonile prepreke i povećale produktivnost i konkurenciju.
Po njenim rečima, Srbija je već sprovela program ambicioznih reformi, a sada kada usporava rast u globalnoj privredi, trebalo bi da sprovede smeo program koji bi omogućio rast na duži rok, a koji bi bio usmeren na povećanje investicija i njihove produktivnosti, kao i program kojim se podstiče pristup bolje plaćenim poslovima.
[adsenseyu1]
Pre dva dana o tome su stručnjaci Svetske banke razgovarali sa predsednikom Srbije i premijerkom i Van Gelderova kaže da je Vučić zatražio da tim ove međunarodne finansijske institucije tesno sarađuje sa premijerkom i vladom na izradi akcionog plana za privredni rast Srbije.
– Tražio je da dođemo ponovo pre kraja decembra da mu damo dodatne informacije o aktivnostima. Do sada je realizovano nekoliko važnih reformi, kao što je jačanje sistema za upravljanje javnim investicijama. To može da stvori brži i bolji rast u narednoj godini – rekla je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.
Galina Andronova Vinslet, menadžer globalne prakse u SB, navela je bi se uz godišnji privredni rast od pet odsto dohodak po glavi stanovnika udvostručio tek za 14 do 15 godina.
Na pitanje novinara da li je neka zemlja u Evropi u periodu posle Drugog svetskog rata imala stopu rasta od sedam odsto u kontinuitetu, ona je odgovorila odrično.
Ali to ne znači da Srbija ne može da ga dostigne, rekla je. Po njenim rečima, dobar primer kontinuiranog visokog privrednog rasta je Poljska, koja u poslednjih 25 godina nije imala nijednu epizodu recesije, kao i baltičke zemlje.
Novinare je interesovalo i da li su stručnjaci Svetske banke uzeli u obzir činjenicu da su iduće godine u Srbiji redovni izbori, na šta je Stiven Ndegva, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, rekao da su to delimično uzeli u obzir, da izbori obično usporavaju ekonomske aktivnosti, ali je i naglasio da je veoma bitno da se prihvati nova agenda.
[adsenseyu4]
– Izbori su u demokratiji stvar koja se prirodno dešava, ali oni daju i priliku za razgovore o ovakvim velikim reformama. Oni ne moraju da budu remetilački faktor, nego neka vrsta mobilizacije i prilika da se stvori konsenzus u društvu da treba sprovesti novu agendu – rekao je Ndegva.
Vodeći ekonomista u SB Ekaterina Vostroknutova rekla je da će tek u ovoj godini Srbija dostići nivo BDP-a iz 1990. godine, da se privredni rast u poslednjih nekoliko godina ubrzao i iznosio između tri i četiri odsto, kao i da je nezaposlenost smanjena.
– Sproveli smo simulaciju na osnovu modela da vidimo šta bi se desilo kada bi Srbija imala ambiciju da dostigne Nemačku za 20 godina, izračunali koja je stopa rasta za to potrebna i utvrdili smo da bi ta stopa rasta bila sedam odsto – rekla je ona. Izvori rasta su više javnih i privatnih investicija, unapređenje kvalifikacija radnika, povećanje produktivnosti i izvoza, pospešivanje konkurencije i efikasnosti, kao i finansiranje firmi u ekspanziji.
Prema nalazima iz izveštaja Svetske banke, mikro, mala i srednja preduzeća imaju najveći potencijal za rast, ali istovremeno najmanji pristup izvorima finansiranja.
[adsenseyu1]
Takođe, izvoznici su u proseku dvostruko produktivniji od ostalih preduzeća, a povećanje izvoza sa 50 na 80 odsto BDP-a podstaklo bi privredu.
Navode da je samo mala grupa firmi nosilac rasta zaposlenosti, a takozvane brzorastuće firme čine tek pet odsto firmi u Srbiji i doprinele su sa 77 odsto otvaranju novih radnih mesta.
Smanjenje prisustva države u ekonomiji, posebno putem smanjenja državnog udela u vlasništvu ili ukidanjem pogodnosti koje uživaju državna preduzeća, umanjilo bi prepreke konkurenciji, a kako procenjuju u SB, moglo bi da doprinese uštedi od najmanje jedan odsto BDP-a.
Takođe, navodi se da bi drastično smanjenje državne pomoći između jedan i 1,5 odsto i preusmeravanje tih sredstava u produktivnije svrhe, kao što su javne investicije, povećalo rast.
Radi održavanja visokih stopa rasta, u SB procenjuju da je potrebno ostvariti ukupnu vrednost investicija, i javnih i privatnih, od najmanje 25 odsto BDP-a godišnje, pri čemu bi javne investicije činile pet odsto BDP-a.
(Politika.rs)
