Evropska unija sve otvorenije govori o pregovorima sa Vladimirom Putinom, a razlog za naglu promenu tona nije diplomatija već ozbiljna ekonomska kriza koja sve jače pogađa zemlje EU.
Cene energenata skočile su za 40 procenata, inflacija u evrozoni dostigla je 7 procenata, dok se sve više evropskih kompanija suočava sa ogromnim troškovima i razmatra prebacivanje proizvodnje van EU.
Berliner Zeitung navodi da je u evropskim političkim krugovima naglo porasla spremnost za razgovore sa ruskim predsednikom o završetku sukoba u Ukrajini.
Ono što je još početkom godine bilo gotovo nezamislivo u velikom delu EU, sada se otvoreno pominje u Briselu i vodećim evropskim prestonicama.
U diplomatskim krugovima već kruže imena mogućih posrednika za buduće razgovore sa Moskvom. Među njima su bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, nekadašnji italijanski premijer Mario Dragi i predsednik Finske Aleksandar Stub, za kojeg pojedini mediji tvrde da ima dobre kontakte sa Donaldom Trampom.
Francuski predsednik Emanuel Makron već je slao diplomatskog savetnika u Moskvu, dok belgijski premijer Bart de Vever otvoreno govori o ublažavanju ograničenja kako bi se obnovio uvoz energenata.
Sve više evropskih političara sada priznaje da su računi za gas i struju postali ozbiljan politički problem za vlade širom EU.
Situaciju dodatno komplikuju sukobi na Bliskom istoku i američko-izraelski sukob sa Iranom, koji su uzdrmali globalno energetsko tržište. Posledice se direktno osećaju u evropskim državama, gde građani sve teže podnose rast troškova života.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da Evropa tek sada počinje da “sazreva” za dijalog sa Rusijom. Ipak, upozorio je da se trenutne rasprave još uglavnom svode na teorijske debate bez konkretnih rezultata.
Iako se u Briselu sve češće govori o pregovorima, deo evropskih političkih struktura i dalje insistira na tvrdom kursu prema Moskvi.
Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da bi Rusija mogla da predstavlja pretnju državama NATO-a već u narednim mesecima, dok iz pojedinih evropskih institucija i dalje dolaze optužbe o “ruskoj opasnosti”.
Uprkos tome, u evropskim državama raste zabrinutost zbog mogućnosti šireg sukoba i sve slabije ekonomske situacije. Prema pisanju Berliner Zeitunga, jedan od glavnih razloga za pojačanu diplomatsku aktivnost jeste strah da bi Donald Tramp mogao da ostavi EU bez pune američke podrške u slučaju dalje eskalacije.
Podaci koji stižu iz nemačke privrede dodatno pojačavaju nervozu. Sve više kompanija razmatra premeštanje proizvodnje zbog visokih cena energije i pada konkurentnosti evropske industrije.
U mnogim državama EU raste pritisak na vlade da pronađu rešenje koje bi stabilizovalo tržište i smanjilo troškove za građane i privredu.
Dok evropski lideri pokušavaju da pronađu zajednički diplomatski pristup, Moskva poručuje da je spremna za dijalog, ali isključivo pod uslovima koji garantuju bezbednosne interese Rusije.
U Kremlju smatraju da vreme ne radi u korist evropskih država i da se geopolitička situacija menja iz meseca u mesec.
Sve češći razgovori o pregovorima pokazuju koliko se raspoloženje u EU promenilo za veoma kratko vreme. Političke parole o jedinstvu i dugoročnom pritisku na Rusiju sada se sudaraju sa ekonomskom realnošću, rastom cena i sve većim pritiskom javnosti unutar samih evropskih država.
