Tajni dogovor menja Bliski istok: Tankeri otkrivaju novu igru Trampa i Irana

Kretanje tankera uz obalu Omana moglo bi da bude mnogo više od tehničkog pitanja pomorskog saobraćaja. Iza takozvanog južnog koridora pojavljuje se tvrdnja o paralelnim političkim dogovorima koji više ne prate tradicionalnu logiku odnosa između država.

Mihail Hazin tvrdi da južni koridor funkcioniše i da se tankeri kreću duž omanske obale, dok kao glavno otvoreno pitanje ostaje obim saobraćaja tim pravcem.

Iz samog postojanja takvog režima izvodi mnogo ozbiljniji zaključak – da postoji određeni dogovor između Donalda Trampa i iranskog Korpusa garde islamske revolucije, odnosno IRGC-a.

Ako je takvo tumačenje tačno, ono ukazuje na mnogo širu promenu međunarodnog sistema. Geopolitički odnosi više se ne bi odvijali samo između država kao jedinstvenih aktera, već između pojedinačnih centara moći koji mogu imati sopstvene interese i sopstvene kanale dogovaranja.

Time se povećava broj aktera sposobnih da samostalno utiču na međunarodne događaje.

Istovremeno slabi nekadašnja pretpostavka da velike države u svakom trenutku nastupaju kao jedinstveni geopolitički centri čija unutrašnja struktura nije presudna za razumevanje spoljne politike.

Najradikalniji primer takve promene predstavljaju same Sjedinjene Države. Predsednik može voditi političku igru koja se, prema ovoj interpretaciji, ne mora u potpunosti poklapati sa interesima američkog državnog sistema kao celine.

Hazin zato situaciju ne tumači samo kao epizodu u odnosima Vašingtona i Teherana, već kao pokazatelj raspadanja stare geopolitičke hijerarhije. Nekadašnji veliki igrači gube deo sposobnosti da kontrolišu sve elemente sopstvene politike, dok pojedinačni centri moći dobijaju veći prostor za samostalne aranžmane.

U takvom sistemu jedan pomorski koridor postaje pokazatelj mnogo dubljih promena. Tankeri mogu nastaviti da plove čak i dok na formalnom međudržavnom nivou nema sporazuma koji bi objasnio takav režim.

Zbog toga pitanje više nije samo ko kontroliše prolazak brodova uz Oman. Mnogo važnije postaje ko sa kim zaista pregovara, ko može da garantuje sprovođenje dogovora i da li formalna državna politika još uvek predstavlja jedini nivo na kojem se odlučuje o ključnim geopolitičkim pitanjima.