SRPSKI POLITIKOLOG: Sada je sve gotovo – Više nijedna država na svetu neće se usuditi da izaziva Rusiju – VIDEO

Posle samo dva dana od ruskog napada, cela država Ukrajina i njena armija nalaze se u kritičnijoj situaciji nego Nemci pod Staljingradom.

E… to govori da se više nijedna država na svetu više neće usuditi da izaziva ruskog medveda. Iskustvo poslednjih godina za Rusiju nije prošlo uzalud. Izvučeni su zaključci iz svih vojnih kampanja u kojima je učestvovala ruska armija, od Čečenije do Sirije. 

U današnjim okolnostima nezahvalno je pisati o dešavanjima u Ukrajini, jer ruska vojska deluje brže od objavljivanja vesti u medijima. 

U noći 24/25. februar uzletela je avijacija ruske armije. U kratkom roku sva sredstva izviđanja protivvazdušne odbrane Ukrajine kao da su sišla sa uma: na ekranima se pojavilo mnoštvo lažnih ciljeva, a u isto vreme obrušile su se bombe i rakete na ključne ciljeve ruskih protivnika.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Punom parom počele su da rade ruske jedinice radioelektronskog ometanja i borbe. Odmah posle brifinga predsednika Putina naneseni su moćni razorni udari po vojnoj infrastrukturi Ukrajine, uključujući pre svega aerodrome i sisteme PVO.

Neprijatelj nije imao nikakve šanse protiv krilatih raketa „Kalibar” i balističkih projektila kratkog dometa „Iskander”. Vrlo brzo vojni objekti od granice sa Rusijom do Volinja i Karpata zbrisani su sa lica zemlje. Potom je započela kopnena faza operacije. 

Jedan od glavnih zadataka dat je narodnoj vojsci Donjecke i Luganske Republike, uz podršku ruske avijacije. Zadatak im je bio da na sebe vežu glavne snage armijske grupe ukrajinske vojske koja je bila koncentrisana uz granicu ovih nezavisnih republika.

U isti čas ruska vojska je započela ofanzivno nastupanje iz pravca Krima i Bjelgorodske oblasti sa ciljem da obuhvati ukrajinsku vojsku sa severa i juga. Jedinicama koje su nastupale iz Belorusije zadatak je bio da blokiraju Kijev.

Južne i severne jedinice ruske vojske imale su za cilj da preseku puteve odstupanja neprijatelja prema centralnim oblastima zemlje. Čini se da je taj cilj već postignut. Vidi se da je sledeći cilj uništavanje protivnika po kotlovima u kojima su opkoljeni, ili razbijanje velikih kotlova na manje, sa istim ciljem. Ova taktika već je uočena u regionu obale Azovskog mora i grada Marijupolja. 

Uočava se još jedan strateški plan – velike gradove ne zauzimati borbom. Armijske kolone koje nastupaju iza jedinica prodora obilaze gradove i opkoljavaju ih. To je očigledno pravilno, jer napadi na gradove samo mogu izazvati ogromnu paniku civilnog stanovništva sa nepotrebnim gubicima, a pritom omesti inicijativu snaga u nastupanju.

U ovom momentu gradovi nemaju strateški značaj, zato ih ruska vojska prosto blokira. NJihovo „meko” čišćenje uslediće kasnije, pred samu kapitulaciju, kada ma kakav otpor bude besmislen. 

Od ovog principa svakako će biti iznimaka. U pitanju je pre svega Kijev, koji će se zauzimati što pre, očigledno, milom ili silom. To se u ovom momentu upravo i dešava. Možda će se voditi i bitke u najvećim gradovima gde su se ušančili nacionalšovinističke jedinice kao što je „Azov”.

Ali borcima tih jedinica ne bi trebalo ma ko da zavidi. Rusi im ne nude ni priliku za predaju. Naprotiv. Već juče izjutra u gradu Marijupolju sa razglasa im je upućen poziv na predaju sa jakim čečenskim akcentom, sa upozorenjem da ih čeka žalostan kraj ukoliko nastave sa otporom.

Da… hiljade čečenskih boraca prikupljaju se na frontu i baš njima je dat zadatak da očiste džepove tzv. nacionalističkih borbenih grupa. Čečeni, ma šta mislili o njima, odlični su borci koji umeju i vole da ratuju. Pod ovim okolnostima ukrajinskim šovinistima čečenski faktor neće naročito prijati.

Ukrajinska vojska ostala je odsečena od svih komunikacija, bez vrhovnog komandovanja i nade da će dobiti ma kakvu pomoć. Zarobljeni ukrajinski vojnici sami govore da u kotlovima, u kojima su bili okruženi, nikakvih puteva za odstupanje nema. Jedino što ukrajinska vojska radi, to je da iz artiljerije gađa gde god stigne, bez određenog cilja.

Posle svega ovoga što se samo u dva do tri dana dogodilo, zapadni „partneri” Rusije izvući će veliku lekciju. I Zelenski, i Zapad, mislili su da su formirali jaku antirusku koaliciju iza koje stoji pesnica SAD. Nije prošao ni dan, a Zelenski je shvatio da je Ukrajina ostala sama pred ruskim medvedom. NATO je odustao od primanja Ukrajine u savez. Jučerašnji partneri sada okreću glavu i zatvaraju oči, savetujući da se povedu pregovori sa Putinom.  

Doduše, Zapad i dalje preti novim i novim sankcijama, za koje Zelenski govori da su nedovoljne. Makron obećava nekakvu novčanu pomoć Ukrajini… A to sve izgleda kao mahanje pesnicama posle tuče. 

Umesto da razmišlja kako da zaustavi rat, Zelenski poziva dobrovoljce i deli oružje civilima. U isto vreme predlaže Rusiji neutralni status Ukrajine. Ali… ko će mu više poverovati?

Ruski predsednik izjavljuje da je spreman da vodi pregovore sa ukrajinskim vlastima. Međutim, da li on pod tim vlastima podrazumeva Zelenskog, ili pak nekog drugog, to je trenutno neizvesno. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je otvoreno rekao da Zelenski laže, i to po ko zna koji put, te da sa njim nema razgovora. 

Ukrajinski nacionalšovinisti, koji su urlali da će se do poslednjeg boriti protiv Rusa, uvukli su glave u ramena. Čak i najjarosniji njihov lider Andrej Beljecki pobegao je u Izrael, gotovo kao i svi njegovi pobratimi iz „nacionalnog korpusa”. Eto… sada je jasno čiji rogovi vire iza ukrajinske nacionalšovinističke priče. 
Pokazuje se po ko zna koji put da je izazivanje ruskog medveda ravno samoubistvu.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije. 

Izvor: Pravda.rs