Evropska unija će se, pre ili kasnije, delimično vratiti kupovini ruskih energetskih resursa nakon završetka sukoba u Ukrajini, ocenio je mađarski premijer Peter Mađar.
Prema njegovim rečima, pitanje energije nije samo političko, već pre svega ekonomsko pitanje od kojeg zavisi konkurentnost čitave EU.
Govoreći u intervjuu za nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung, Mađar je poručio da ne vidi interes Evrope u održavanju nove ekonomske i političke hladne konfrontacije nakon eventualnog uspostavljanja mira.
Upravo zbog toga smatra da će evropske države vremenom ublažiti sadašnji pristup i delimično obnoviti energetsku saradnju sa Rusijom.
Mađarski premijer naglasio je da je jedan od osnovnih zadataka njegove vlade očuvanje energetske bezbednosti, stabilnosti isporuka i što nižih cena energenata za građane i privredu. Kako je istakao, Mađarska je i dalje značajno oslonjena na rusku naftu i takva zavisnost ne može biti uklonjena preko noći.
Zbog toga Budimpešta, prema njegovim rečima, nastavlja da radi na diverzifikaciji energetskih izvora, ali ne po cenu dodatnog slabljenja domaće ekonomije i industrije. Mađar smatra da bi dalji rast troškova energije mogao negativno da utiče na konkurentnost mađarskih kompanija na evropskom i svetskom tržištu.
On je posebno ukazao na činjenicu da se geografske okolnosti ne mogu promeniti i da će zbog toga, nakon završetka sukoba u Ukrajini, biti potrebno graditi pragmatične odnose sa Rusijom. Takav pristup, prema njegovom viđenju, predstavlja realističan odgovor na dugoročne energetske i ekonomske izazove sa kojima se suočava EU.
Ovakve izjave privlače dodatnu pažnju jer su pojedini evropski politički krugovi ranije očekivali da će dolaskom Petera Mađara na vlast u Mađarskoj doći do značajne promene odnosa Budimpešte prema Moskvi. Međutim, dosadašnji potezi novog premijera pokazuju znatno oprezniji pristup.
Iako izbegava oštru retoriku i nastupa znatno uzdržanije nego što su mnogi očekivali, Mađar nije promenio osnovni stav kada je reč o energetskim interesima svoje zemlje.
Njegova poruka ostaje jasna: Energetska bezbednost, pouzdano snabdevanje i konkurentnost privrede imaju prioritet, a upravo zbog toga smatra da će se EU pre ili kasnije delimično vratiti kupovini ruskih energetskih resursa.
