Ponovo su skočile cene plavog goriva – više od 500 dolara za hiljadu kubika. Razlog je što je zbog vrućine naglo porasla potrošnja energije.
Plus neočekivane vesti- gasno polje „Groningen“, najveće na kontinentu, konačno je zatvoreno. Stotine evropskih preduzeća i dalje ne rade – naročito i zbog antiruskih sankcija. U Starom svetu su počeli da govore o deindustrijalizaciji.
„Bloomberg“ je izvestio, da rudarenje u Groningenu više neće biti nastavljeno. Tako je odlučila vlada Holandije.
Tržište je odmah reagovalo- cene prirodnog gasa su porasle na 560 dolara za 1.000 kubnih metara – ovo je nivo s kraja marta.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Teren će biti zatvoren za četiri meseca – do 1. oktobra. Ekološka šteta za region je prevelika. Od 2012. godine u okolini Groningena je srušeno više od tri hiljade kuća, zbog čega je život u njima nebezbedan. Vlada je obećala da će žrtvama isplatiti 22 milijarde evra odštete tokom 30 godina.
Polje „Groningen“ se razvija od 1963. godine. Ovo je najvažniji resurs za Zapadnu Evropu. Međutim, proizvodnja je stalno opadala.
[adsenseyu1]
U 2013. bilo je 53,9 milijardi kubnih metara, podseća finansijski analitičar Mark Gojhman, a 2021. godine, prema „Nederlandse Aardolie Maatschappii“, bilo je 6,5 milijardi. Istovremeno, ukupna potrošnja gasa na kontinentu je 480 milijardi.
Nakon emotivnog uzleta koji se dogodio 15. juna, kotacije su pale. Ipak, doprinos Groningena poslednjih godina je mali – ne više od dva odsto. Naravno, ovo nije kritično. LNG, štednja i druge mere će pomoći. Evropska skladišta su popunjena 78 odsto. Međutim, tržišno okruženje je napeto.
Problemi sa snabdevanjem
Zbog vrućine, klima uređaji u „Starom svetu“ rade punim kapacitetom, potražnja za strujom je naglo porasla.
Sezona održavanja u LNG postrojenjima i nesreća u fabrici „Hamerfest“ u severnoj Norveškoj takođe su imali uticaja.
[adsenseyu4]
Izvoz odatle do sredine jula je ograničen. Ovo doprinosi neizvesnosti, jer se Norveška pojavila kao važan dobavljač nakon pada ruskog uvoza, primećuje „Blumberg“.
Kako ističe Leonid Hazanov, nezavisni industrijski stručnjak, ova situacija ne sluti na dobro za Evropu.
„Groningen je bio važan za domaću potrošnju u Holandiji. Sada su isto toliko zavisni od uvoza kao i ostali. Moraćemo da povećamo kupovinu u SAD, Kataru, Nigeriji, Azerbejdžanu i drugim zemljama“, objašnjava on.
Kotacije će se verovatno vratiti rastu, što će izazvati novu rundu energetske krize u Evropi, smatra Hazanov.
Trend deindustrijalizacije
Stradaće pre svega realni sektor. Cele prošle godine u EU su preduzeća u energetski intenzivnim industrijama bila zatvorena zbog visoke cene resursa. Konkretno, stali su „Slovalco“ (aluminijum), „Budel“ (cink) i „ANWIL“ (đubriva), hemijski gigant „Chimcomplex“.
Mnogi su premestili svoje kapacitete u SAD i Kinu – gde se odvija velika industrijska migracija.
Tome je doprineo i „zeleni“ kurs EU. Ekološka ograničenja, kao i poskupljenje energenata, primoravaju ili da se smanji proizvodnja, ili da se preseli u inostranstvo. U oktobru 2022. godine, na primer, najveća svetska hemijska grupa „BASF“ najavila je smanjenje obima posla u Evropi.
„Zatvaranje polja sa rezervama procenjenim na trilion dolara dodatno će negativno uticati na industriju severozapadne Evrope, uključujući Rur basen u Nemačkoj. Najviše će patiti zemlje Beneluksa, Nemačka i Poljska. Nestašica gasa će morati da se nadoknadi uvozom iz Norveške, Katara i SAD po višim cenama“, ističe Evgenij Šatov, partner „Capital Lab-a“.
Usled toga će se ubrzati deindustrijalizacija, o kojoj su evropski političari počeli da govore još od jeseni.
„Podzemna skladišta su puna, ali zalihe polako ponestaju. Postoje dva izlaza- ili obnavljanje normalne saradnje sa Rusijom u sektoru gasa, ili zatvaranje svih novih preduzeća – velikih potrošača prirodnog gasa“, tvrdi Hazanov.
„Capital Lab“ takođe ističe, da su Evropljani potpuno zbunjeni u sopstvenim zelenim planovima, dovodeći sebe u ćorsokak. Ako se energetska kriza pogorša, holandske vlasti mogu da se predomisle i vrate razvoju Groningena. Međutim, tada će prvo, biti potrebna ogromna ulaganja u obnovu infrastrukture. Drugo, ovaj scenario je u suprotnosti sa programom EU bez ugljenika.
Webtribune.rs
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
[adsenseyu4]
