Stejt department Sjedinjenih Država uputio je poziv svojim državljanima da napuste Iran, u trenutku kada se zemlja suočava sa masovnim protestima, ozbiljnim ograničenjima pristupa internetu i sve češćim prekidima u radu javnog prevoza.
U saopštenju objavljenom na sajtu virtuelne ambasade SAD u Teheranu navodi se da je bezbednosna situacija nestabilna i da se građanima savetuje da ne računaju na uobičajene kanale komunikacije.
Amerikancima koji se i dalje nalaze u Iranu preporučeno je da unapred osmisle alternativne načine za kontakt sa spoljnim svetom, kao i da, ukoliko su u mogućnosti, zemlju napuste kopnenim putem, preko granica sa Jermenijom, Turskom ili Turkmenistanom.
U poruci se, bez preterane dramatike ali dovoljno jasno, dodaje: ako odlazak nije moguć, potrebno je pronaći bezbedno mesto u stanu ili nekoj drugoj sigurnoj zgradi i obezbediti zalihe hrane, vode, lekova i drugih osnovnih potrepština.
Posebna napomena odnosi se na američke državljane koji imaju i iransko državljanstvo. Njima se savetuje da za izlazak iz zemlje koriste iranski pasoš, pošto vlasti u Teheranu ne priznaju njihovo američko državljanstvo. Ta rečenica, gotovo usputna, podseća na dugogodišnju realnost odnosa dve zemlje.
U istom saopštenju se podseća da SAD i Iran nemaju diplomatske niti konzularne odnose, te da interese Vašingtona u Teheranu formalno zastupa Švajcarska. To je detalj koji se često previdi, ali u kriznim situacijama dobija na težini.
Da situacija na terenu nije rutinska govori i informacija koju je ranije objavio L’Orient Today, pozivajući se na sopstvene izvore: pomoćno diplomatsko osoblje ambasade Francuske napustilo je Iran zbog protesta. Tačan broj zaposlenih koji su otišli nije objavljen, ali se navodi da uobičajeno u toj diplomatskoj misiji radi oko 30 stranih službenika, uz nekoliko desetina lokalno zaposlenih.
Sami protesti, koji su zahvatili desetine iranskih gradova, izbili su u kontekstu snažnog pada vrednosti rijala i inflacije koja se, prema procenama, kreće oko 50 odsto. Sve se to dešava pod teretom međunarodnih sankcija i posledica nedavnog sukoba sa Izraelom.
Prema podacima organizacije IHRNGO, do 16. dana protesta stradalo je najmanje 648 demonstranata, mada je precizan broj teško utvrditi zbog čestih prekida interneta. Sa druge strane, iranska agencija Tasnim izvestila je o više od stotinu poginulih pripadnika bezbednosnih snaga. Ministarstvo spoljnih poslova Irana za nemire je otvoreno optužilo Sjedinjene Države i Izrael.
U atmosferi pojačane digitalne kontrole, 8. januara u Iranu je zabeleženo i gotovo potpuno, nacionalno isključenje interneta. Nedugo zatim, predsednik SAD Donald Tramp razgovarao je sa Ilonom Maskom, čelnikom kompanije SpaceX, o mogućnosti korišćenja satelitskog interneta Starlink u toj zemlji. Tramp je, prema navodima, ostavio otvorenom i opciju primene sile radi smirivanja protesta, dok je Teheran odgovorio upozorenjem na oštar odgovor.
U diplomatskim krugovima se, međutim, podseća na još jednu stvar koja se ne izgovara uvek naglas. Uobičajena je praksa Sjedinjenih Država da, kada procene da bi moglo doći do ozbiljnog pogoršanja situacije ili čak udara na neku zemlju, unapred pozovu svoje građane da je napuste.
Takva saopštenja nisu samo bezbednosna preporuka, već i oblik psihološkog pritiska prema vlastima te države, signal da se nešto sprema ili da se razmatraju teže opcije.
Koliko je ovaj poziv samo mera opreza, a koliko deo šire političke poruke, ostaje otvoreno pitanje. Iskustvo pokazuje da se ovakvi potezi često čitaju između redova, kako u regionu, tako i daleko van njega.
U svakom slučaju, Iran ulazi u novu fazu neizvesnosti, a način na koji će se sve dalje odvijati zavisi od više faktora koji su tek počeli da se pomeraju.
