SAD menjaju politiku prema Kubi: Popuštanje oštrih mera …

Sjedinjene Države odlučile su da preduzmu niz mera kojima će donekle promeniti oštru politiku prema Kubi iz vremena predsednika Donalda Trampa.

Bajdenova administracija spremna je na određene ustupke, poput ponovnog spajanja godinama odvojenih članova porodica, ali to je daleko od renesanse u odnosima Havane i Vašingtona, kakvu je svojevremeno priželjkivao Barak Obama.

Američka mreža ekonomskih i političkih pritisaka na Kubu donekle popušta, nove mere znače olakšice prilikom slanja novca iz Sjedinjenih Država članovima porodice na ostrvu i prilikom putovanja, kao i brže izdavanje viza.

Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakteOVDE 

Stejt department je poručio da će ukinuti limit na novčane pošiljke koji iznosi 1.000 dolara po kvartalu i čak dozvoliti donacije osobama koje nisu deo porodice.

„Skoro svi Kubanci imaju porodicu u Sjedinjenim Državama. Mnogo nam znači da mogu da nam pošalju novac, da odemo kod njih i da oni dođu kod nas“, kaže jedna stanovnica Havane.

Ipak, sa crvene liste neće biti uklonjene određene vojne kompanije i entiteti povezani sa vladom u Havani.

Zapadni mediji izveštavaju o masovnom egzodusu Kubanaca. Od osamdesetih godina, tvrde, nije bilo većeg odliva stanovništva.

Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

„Stejt department je naglasio da će nove mere brzo stupiti na snagu, da se neće prolongirati. Njima je važna nacionalna bezbednost jer imaju veliki problem sa migracijama. One snage u Americi koje žele da vrate Obaminu politiku nastaviće da vrše pritisak na Bajdena“, ističe bivši kubanski diplomata i analitičar Karlos Alzugaraj.

Individualna putovanja radi ličnog iskustva nisu moguća

Kapacitet američkih konzularnih službi biće povećan, a putovanja na Kubu omogućena čarter letovima u Havanu i druge gradove.

Novi američki plan predviđa i reviziju programa spajanja porodica, kao legalnog načina za ponovno ujedinjenje u Sjedinjenim Državama.

„Naš život je na pauzi svih ovih godina jer ni moja žena ne može da vodi normalan život na Kubi, kao što ni ja ne mogu u Americi. Venčani smo i imamo ćerku i zajedničke planove koje ne možemo da ostvarimo. Sada ćemo konačno moći da se spojimo i krenemo dalje. Mnoge porodice nisu opstale zbog Trampovih mera, mnogi su se razveli, deca su se udaljila od njih“, kaže Huan Kastiljo, Kubanac sa trajnom dozvolom boravka u SAD.

Razmišlja se i o edukativnim putovanjima, profesionalnim susretima i saradnji naučnika. Vašington želi da pomogne nezavisnim preduzimačima sa Kube da razviju biznis preko interneta.

Individualna putovanja radi ličnog iskustva i poznanstava, međutim, neće biti moguća. To su ograničeni koraci, ali u pravom smeru, komentariše zvanična Havana.

„Odluka Vašingtona ne odnosi se na prekid blokade Kube, niti Kubu skida sa lažne liste država koje sponzorišu terorizam. Ta odluka ne ukida većinu Trampovih strogih mera koje još pogađaju kubanski narod“, istakao je ministar spoljnih poslova Meksika Bruno Rodrigez.

Daleko od istorijskog zbližavanja

Sankcije Kubi uvedene su pre više od pola veka. Gabrijel Garsija Markes pisao je da je Fidela Kastra CIA pokušala da ubije najmanje 600 puta.

Bilo je teških perioda, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza, glavnog saveznika Havane i dobavljača žita i pšenice, ali Kubanci su se tada okrenuli organskoj proizvodnji i praksi slobodne sadnje gde god ima zemlje. Mogu da se pohvale besplatnim obrazovanjem i zdravstvom, što je u kapitalizmu nezamislivo. Socijalistički poredak na Kubi opstaje 63 godine, malo duže od američkog embarga.

„Blokada Kube ugrožava ljudska prava. To je politika srednjeg veka, takva politika je genocidna“, smatra predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador.

Upravo je svrstavanje Kube na listu navodnih sponzora terorizma, glavni uzrok teškoća te zemlje u komercijalnim i finansijskim transakcijama na globalnom nivou. Zato analitičari s oprezom posmatraju slabljenje stiska američkog obruča oko Kube. Pozitivan pomak je ipak još veoma daleko od „istorijskog zbližavanja“ kakvo je zamišljao Barak Obama.

Sofija Knežević (rts)