Ruske obaveštajne operacije su nedavno zadobile težak udarac. Teško je proceniti tačnu meru stvari u svetu špijuna i kontrašpijuna, ali čini se da su zapadni špijuni bili izuzetno uspešni u podzemnoj borbi.
Spoljni, vidljivi znaci udarca su skoro zbunjujući. Grupa ruskih diplomata je zadržana i deportovana nakon pokušaja da saznaju šta se kuva u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OZHO). Tvrdilo se da su oni bili člnovi GRU tima uhvaćeni u zločinu dok su pristupali Wi-Fi mreži. Rusi su i to porekli; međutim, ta tvrdnja nije naročito štetna piše Izrael Šamir.
[adsenseyu1]
U drugačijem razvoju, dva (različita, ali međusobno povezana) fronta za zapadne obaveštajne službe, Bellingcat i The Insider, tvrdili su da su otkrili stvarne identitete dvojice Rusa optuženih od strane Britanaca za učešće u čudnom slučaju navodnog trovanja Skripalja.
Nijedno od ovih otkrića nije važno samo po sebi. Ima smisla za Ruse da ulože trud i otkriju šta je planirano protiv njih u OZHO-u čiji su i oni članovi. Ruski zvaničnici su se žalili da su ih zapadni članovi isključili iz svojih rasprava i nisu delili svoje podatke, pa su tako poništili i sam razlog postojanja OZHO-a. Ovo je povezano sa navodnim sirijskim hemijskim napadima i sa slučajem Skripalj, gde je najbolja ruska odbrana protiv neosnovanih optužbi došla od tajno dobijenih izvora.
Ako bi OZHO funkcionisala kako bi i trebalo po svom statutu, Rusi bi bili zvanično obavešteni da je švajcarska laboratorija utvrdila da uzorci koji su pruženi od strane Britanaca kao uzeti iz Solsberije, nisu mogli biti proizvedeni u Rusiji. Ali Švajcarska je igrala u senci, a Rusi su morali da uzmu sam proizvod na koji su imali pravo. OZHO nije otrila sopstvenu inicijativu da uzorci iz Sirije nisu dobijeni od strane zvaničnika OZHO-a u Siriji, već su prošli kroz nepoverljiv lanac mreže Belih šlemova. Niti su otkrili da je hemijsko oružje zaplenjeno u sirijskoj Dumi napravljeno u Engleskoj, u Solsberiju.
Ako ruska obaveštajna služba ne bi imala akcije u laboratorijama OZHO-a, oni bi bi s pravom bili optuženi od strane njihovih pretpostavljenih da uzalud troši njihov budžet i ne zarađuju svoje plate.
Isto važi i za otkrivanje identiteta agenata u Solsberiju. Ne postoji ništa što je povezalo ovu dvojicu muškaraca sa Skripaljem, ili sa navodnim trovanjem. Ne postoji nijedan okvir beskonačnih CCTV video snimaka koji prikazuje njih u blizini kuće Skripalja. Čak i po britanskoj verziji, oni nisu mogli nikako naškoditi Skripalju jer je on napustio svoj dom pre nego što su oni došli tu u blizinu, i nije se uopšte vratio.
I u svakom slučaju, niko nije imao pristup Skripalju i njegovoj ćerki od tog navodnog trovanja, osim poziva koji je Skripaljeva ćerka uputila svojoj tetki u Rusiji, što je praktično pobilo zvaničnu britansku priču. Da ona nije imala hrabrosti da obavi ovaj poziv, verovatno bi do sada bila mrtva.
Ako želimo da saznamo ko je mogao otrovati Skripalja i njegovu ćerkuu, možemo pitati Britance jednostavno pitanje, oni znaju odgovor: ko ih je slikao u restoranu nekoliko minuta pre nego što su se razboleli? Sa kim su večerali? Zašto su isključili svoje telefone za ovaj sastanak? Da li to može biti povezano sa D-predlogom (zabrana britanske vlade da se objavi određeni materijal) izdatog u vezi sa određenim Pablom Milerom, bivšim MI6 rukovodiocem Sergeja Skripalja i stanovnikom Solsberija?
Britanska vlada je uzdržana po pitanju učešća Skripalja u proizvodnji dosijea Zlatna kiša o Trampu od strane bivšeg špijuna Kristofera Stila iz Orbis Intelligence, iako može objasniti neke misteriozne priče. To bi opravdalo interes američke i britanske obaveštajne službe u Solsberiju.
Međutim, prisustvo ruskih špijuna u Solsberiju se može objasniti njegovom blizinom Porton Daunu, tajnoj britanskoj hemijskoj laboratoriji i fabrici za proizvodnju hemijskog oružja koje su Beli šlemovi koristili u Siriji u svojim operacijama pod lažnom zastavom u Dumi i na drugim mestima. Moguće je da je stanovnik Solsberija (Skripalj?) dostavio uzorke iz Porton Dauna ruskim obaveštajnim agentima. Ovo ima mnogo više smisla nego sumnjiva priča o Rusima koji pokušavaju da otruju starog bivšeg špijuna koji odradio svoju kaznu u ruskom zatvoru.
Takođe, holandska priča o ruskom hakovanju vezano za holadsku komisiju koja istražuje tragediju leta MH17 Malezija Erlajnsa zvuči realistično. Komisija je odbila Ruse da imaju pristup njihovim nalazima; ovo nepravedno poslovanje bi primoralo bilo koju obaveštajnu službu na svetu da pokuša da sazna šta je otkriveno.
Nije da je to bilo od ikakve koristi. Holandska komisija je zaita otkrila broj raketa koje su uništile avion; Rusi su prošli kroz svoje dokumente i dokazali da je ta konkretna raketa isporučena Ukrajini (kada je bila Sovjetska republika) i ostala tamo. Sada znamo šta se dogodilo sa avionom – uništen je od strane Ukrajinaca, verovatno greškom, kao što su oborili još jedan ruski avion. Međutim, zapadni mediji ignorišu ovu informaciju. Oni su odlučili da za nesreću okrive Rusije, i to su činili do kraja. Čak i ako bi ruska obaveštajna služba pronašla i dostavila Hagu ukrajinske vojnike koji su opravljali raketnim lanserom, Holanđani, kao lojalni članovi NATO-a, pogledali bi na drugu stranu.
Ovo se već dogodilo u vezi sa sirijskim hemijskim napadima – Rusi i Sirijci su isporučili samu decu koja su nevoljno učestvovala u izrežiranom napadu Belih šlemova, direktno OZHO-u. Nije bilo koristi. Ovi ljudi jednostavno ne žele istinu, oni samo ponavljaju priču koju su naučili.
Ipak, očekuje se da će ruska obaveštajna služba pokušati da stekne maksimalne rezultate kako bi pomogla vladi da očisti rusko ime od nepravednih optužbi. Otkrića o ruskoj aktivnosti nisu bila naročito opasna ili zlobna. Ali dok je o ovoj temi raspravljano, otkriven je veoma bolan i uznemirujući razvoj.
Zapadne obaveštajne službe su postigle neverovatne činjenice o onome što se dešava u Rusiji. Dobili su obimne baze podataka o svakodnevnom životu u Rusiji od saobraćajnih prekršaja i novčanih kazni do skeniranja pasoša, od prijave boravka do taksi zahteva, od mesindžer četova do e-mejlova, što im omogućava da prate osobe i događaje u Rusiji sa neverovatnom preciznošću.
Mnoge baze podataka su ukradene i prodate drugorazrednim varalicama; zapadne obaveštajne službe su načinile koncentrisane napore da kupe sve što je dostupno na crnom tržištu; neke baze su ukradene i prodate za kripto-valute na dubokom internetu.
Najvrednije baze podataka su prodali varalice i/ili izdajnici, dok Centar za informacionu bezbednost FSB-a (CIB FSB), na čelu sa pukovnikom Sergejem Mihajlovim kom se sada sudi za izdaju, nije učinio ništa da zaustavi ovo curenje.
Izgleda da putem unakrsne provere ruskog pasoša, zapadne službe mogu pronaći vlasnike pasoša sa nedostatkom ili neispravnom istorijom praćenja, nedovoljno legendirane, u trgovinskim razgovorima, koji su verovatno članovi tajnih službi. Ljudi imaju istoriju, dok agenti imaju legende; ako su ove legende neispravne, mogu ih pratiti. To se odnosi samo na agente niskog nivoa, na operativce ne baš visoke klase, koji će verovatno putovati na Zapad sa ovakvim dokumentima. Agenti visoke klase imaju potpunu legendu, to je potpuna lična (verovatno fiktivna) istorija, i verovatno koriste inostrane pasoše.
Praćenjem mesindžera, zapadne službe su mogle otkriti ljude koji su poslali ili primili poruke u kojima su im čestitali tradicionalni Dan KBG operativaca. Ovo je veoma često čak i na Fejsbuku, iako to obično rade penzionisani agenti ili osobe koje su imale povremenu vezu sa tajnim službama.
Veliki deo ovog debakla se može naučiti od Pavela Vrublevskog, istaknutog internet operatera i biznismena (on je kreirao Chronopay, ruski sistem za onlajn plaćanja) koji je opisan kao “sajberkriminalac br. 1 u svetu“ od strane američkog stručnjaka Brajana Krebsa. Vrublevski je optužen od strane pukovnika Mihajlova za kršenje internet bezbednosti i bio je osuđen na dve godine zatvora, ali je pušten iz zatvora kada je njegov najveći neprijatelj Mihajlov optužen za izdaju. Vrublevski je negirao Krebsove optužbe. Po njegovom mišljenju, Krebs radi za zapadnu tajnu službu, i pomogao je izdajniku Mihajlovu. Nemam pojma da li je to tačno ili ne; međutim, Vrublevski je slobodan dok je Mihajlov u zatvoru. Pavel Vrublevski mi je dao svoje objašnjenje o nedavnim dešavanjima u ruskim službama posebno za Unz.com.
Rusija je jedinstvena po svojoj labavoj internet bezbednosti i pravilima i praksama poverljivosti. Godinama su kradene i prodavane sve baze podataka u Rusiji, dok ISC FSB nije učinila ništa (ili malo toga) da se izbori protiv toga. Vrublevski misli da je FSB zavedena od strane zapadnih službi i da je koncentrisala svoje napore na borbu protiv virusa, crva i Trojanaca, dok je to bio gubitak novca i vremana. Ukradene baze podataka su omogućile Zapadu da dobije gotovo kompletnu sliku ruskih špijuna na nižim nivoima.
Vrublevski misli da su britanske obaveštajne službe ubedile GRU (verovato bismo trebali da kažemo da se GRU više ne zove GRU, već Glavna direkcija Generalštaba, ali to i nije važno) da je Skripalj želeo da se vrati kući u Rusiju. Verovatno im je rečeno da je Skripalj nameravao da sa sobom ponese i neki vredan miraz, uključujući podatke Porton Dauna i tajne dosijea Zlatna kiša. Moguće je i da je i Skripalj igrao; možda je zaista želeo da se vrati u Rusiju, zemlju koja mu je mnogo nedostajala.
Dva GRU agenta, navodno stručnjaci za ekstrakciju (oni su navodno prokrijumčarili ukrajinskog predsednika Janukoviča iz Ukrajine nakon državnog udara i spasili ga od linča), poslati su u Solsberi kako bi testirali teren i napravili pripreme za povratak Skripalja. Kako smo naučili iz video snimaka i fotografija objavljenih od strane Britanaca, ova dva čoveka su pažljivo praćena od početka do kraja. U međuvremenu, britanska obaveštajna služba je izrežirala “trovanje“ Skripalja i njegove ćerke, a ova dva agenta su se brzo vratila kući.
Ne postoji nijedan čovek blizak ruskoj obaveštajnoj službi koji misli da je Skripalj zaista otrovan od strane Rusa. Prvo, nije bilo apsolutno nikakvog razloga za to, a drugo, da su ga Rusi otrovali, on bi ostao otrovan, kao što je to bio slučaj sa ukrajinskim izdajicom Stepanom Benderom.
Međutim, igrajući na ovu kartu, britanska tajna služba je ubedila Ministarstvo spoljnih poslova da protera sve diplomate koji su imali kontakte i veze sa ovim GRU agentima. Masovno proterivanje 150 diplomata je nanelo ozbiljnu štetu ruskim tajnim službama.
Ipak, Rusi nisu imali pojma kako je Zapad saznao identitete toliko diplomata koji su povezani sa GRU. Oni su sumnjali da je postojala krtica, i izdajica koji je te stvari dostavio neprijatelju.
Zato je Vladimir Putin odlučio da ih izazove. Pošto je znao da ova dvojica muškaraca koji su identifikovani od strane britanske službe nisu imali nikakve veze sa navodnim trovanjem, on je zatražio od njih da se pojave u RT u intervjuu sa gospođom Simonjan. Delujući kao seljačine sa sela, oni su trebali da isprovociraju neprijatelja da oda svoj izvor. Rezultat je bio neočekivan: umesto okrivanja imena izdajice, Bellig Cat, sajta koji su koristile zapadne tajne službe za namerna curenja, objasnio je kako su ovi muškarci praćeni korišćenjem ukradenih baza podataka. Putinov plan nije upalio.
Ruska tajna služba nije mrtva. Obaveštajne službe s vremena na vreme propate od neprijateljskih akcija: Cambrige Five je infiltrirao gornje krugove MI-5 i dostavljao državne tajne Moskvi dugo vremena, ali je obaveštajna služba preživela. Le Kareovi romani su bili zasnovani na takvom porazu obaveštajne službe. Međutim, oni imaju način da se oporave. Identitet njihovih vrhunskih agenata ostaje tajna, i oni su prikriveni od neprijateljskih očiju.
Ali kako bi ispravno funkcionisali, Rusi će morati da očiste svoje službe, uklone svoje baze podataka sa tržišta i svoje građane drže razumno bezbednim. Labavi, i neupućeni agenti očigledno ne shvataju koliko se internet posmatra. S obzirom na to da je to trebalo učiniti pe dvadeset godina, a u međuvremenu je stasala nova generacija Rusa, savršeno spremna da proda sve što može za novac, to je velika izdaja i problem.
Postoji dodatni razlog za brigu. Takva masivna operacija protiv ruskih agenata i njihovih kontakata bi mogla signalizirati predstojeći rat. U normalnim okolnostima, države ne otkrivaju svoje potpuno znanje o neprijateljskim agentima. To je zabrinulo predsednika Putina; i rekao je ove nedelje: otićićemo u raj kao mučenici, napadaći će umreti kao grešnici. S obzirom na višestruke i nedavne pretnje, ovaj kraj sveta je prilično moguć.
Webtribune.rs
