Nakon pristupanja Crne Gore u NATO i predsedničkih izbora u Srbiji, mnogi ruski posmatrači su istakli da Rusija gubi Balkan. Nećemo raspravljati o tome da li Rusija gubi ili je već izgubila Balkan. Ipak, pokušaćemo da u ovom članku saznamo da li je Rusiji potreban Balkan.
Da ne bude zabune i da ovaj tekst ruski sajtovi na srpskom ne počnu demante kao što je bilo sa mojim tekstom o ruskom HAARP sistemu koji je čistio oblake iznad Rusije i nabacivao ih na „bratski Balkan“, moram da napomenem da je ova analiza objavljena u ruskoj Pravdi a autor je Dmitry Nersesov. Dakle, da je Rusiji Srbija deveta rupa na svirali ne tvrdim ja nego ruski analitičar i to u uticajnoj ruskoj štampi.
[adsenseyu1]
Kritičari politike Moskve na Balkanu ukazuju na dva aspekta. Prvo, Kremlj je odbio da načini ikakve ozbiljne pokušaje za postavljanje prepreka na članstvo Crne Gore u NATO-u. Drugo, Moskva se nije trudila da obezbedi pobedu proruskog kandidata tokom predsedničkih izbora u Srbiji. Na sve to, kritičari optužuju Rusiju za neaktivnost u Grčkoj, Makedoniji i Bugarskoj.
Strogo govoreći, Moskva pokazuje malo interesovanja za Balkan. Protesti o ulasku Crne Gore u Severoatlantski savez su bili trapavi i formalni. Ruski zvaničnici su izrazili svoj slab protest na ovu temu nakon što se Crna Gora pridužila NATO-u, iako je Zapad optužio Rusiju da planira državni udar u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Ni u Srbiji, izbor predsednika Vučića, koji ne skriva svoj prozapadni stav, nije postojao razlog za veliku zabrinutost Kremlja. Šef srpske vlade danas je žena, koja uživa reputaciju američkog agenta. Novi predsednik Srbije je takođe uspostavio ministarstvo za evropske integracije. Ipak, Rusija nije kreirala nikakvu veliku priču iz toga.
[adsenseyu4]
Novi predsednik Bugarske je političar koji je proglasio kurs ka Ruskoj Federaciji. Međutim, njegov dolazak na vlast nije za Moskvu postao signal da krene u stratešku ofanzivu.
Grčki premijer Cipras je otišao do Putina u nadi da će Moskva zaštiti Atinu od finansijske agresije Nemačke, ali je ostao bez ičega.
Događaji u Makedoniji, gde su albanske stranke odgurale slovenske snage, orijentisane ka Moskvi, daleko od vlasti, nisu ostavili neki veliki utisak na Moskvu.
To su činjenice. One svedoče hipotezi o strateškom povlačenju Rusije iz balkanskog regiona.
Postoji li alternativa?
Alternativa trenutnoj nemarnoj politici Rusije na Balkanu bi mogla biti učešće u beskrajnom, iscrpljujućem, neobećavajućem sukobu sa Zapadom u regionu gde je stanje stvari oduvek bilo izuzetno zbunjujuće, gde su svi u suprotnosti sa svima, i gde se interesi mnogih spoljnih igrača ukrštaju. Naravno, sećanja na operaciju koju su ruske mirovne snage sprovele u Prištini na leto 1999. godine su još uvek draga Rusiji, ali bilo bi glupo obaviti još jednu takvu operaciju, s obzirom na veličinu čitavog regiona.
Balkan se naziva buretom baruta Evrope. Kompleksna istorija ovog regiona je stvorila politički izraz – “balkanizacija,“ koji označava kolaps kompleksnog etno-religijskog i etnopolitičkog mozaika u pozadini mnoštva međusobnih sukoba. Balkanci sami prolaze kroz proces balkanizacije, i suočavanje sa ovim regionom je veoma opasno i skupo.
Da li Rusija ima sredstava za to? Odgovor je ne. Rusija već ima Ukrajinu i Siriju, i uopšteno kompleksne odnose sa Zapadom. Dakle, ideja o uključivanju u probleme na Balkanu bi bila nepotrebna i štetna.
Pozicija eksternog posmatrača se čini mnogo razumnijom. Neka EU, SAD i islamski svet pokušaju da odluče o sudbini Balkana – svi oni koji žele da zgrabe deo uticaja u podrumu baruta Evrope.
U okviru EU postoji nekoliko centara moći koje je istorijski privlačio Balkan. Pre svega, to se odnosi na Austriju i Nemačku. Šta god da oni kažu o evropskoj solidarnosti i svemoćnosti Berlina, Beč na Balkan gleda kao na svoje dvorište koje je pre nekih 100 godina bilo deo austrijske teritorije.
Može se prepostaviti da će austrijski političari verovatno biti privučeni idejom da vrate namoć svoje zemlje nad ovim delom regiona. Slovenija, na primer, bi mogla obezbediti Austriji prolaz na more. Interesantno je da je Haški sud nedavno doneo neobičnu odluku o Piranskom zalivu: delu mora koji je odsečen od Hrvatske (novog člana NATO-a) kako bi se ta oblast dala Sloveniji.
Za Nemačku je kontrola nad celim Balkanom neophodan uslov za efikasnu politiku “disciplinovanja“ Evrope. Dovoljno je pomenuti činjenicu da je Hitler odložio napad na SSSR da bi postigao “mir“ u Jugoslaviji. Nemačka treba da preuzme totalnu kontolu nad regionom, u suprotnom igra nemačkog Četvrtog rajha izgleda neuverljivo.
Još jedan istorijski kandidat za dominaciju na Balkanu je Turska. Nema sumnje da Erdogan namerava korak po korak da vrati pozicije Otomanskog carstva.
Ukratko, balkanski region je osinje gnezdo, za koje se bori nekoliko pohlepnih bivših imperija.
Anglo-Saksonci će pokušati da iskoriste situaciju na Balkanu. Britanija i SAD će iskoristiti tu situaciju da manipulišu borbom između Nemaca, Austrijanaca i Turaka za Balkan.
Oni ne žele mir u regionu; Vašington i London će uložiti sve napore da osiguraju da se “balkanizacija“ Evrope nastavi, jer je zanemarena kriza potrebna.
Mirko Vasić (Webtribune.rs)
