U jednom trenutku, gotovo mimo radara šire javnosti, tri baltičke države našle su se u situaciji koju ni najrazvijeniji sistemi zaštite ne mogu u potpunosti da kontrolišu.
Kako piše Bloomberg, problem nije u klasičnom scenariju sukoba, već u nečemu mnogo nepredvidivijem — bespilotnim letelicama koje skrenu sa zadate rute.
Latvija, Litvanija i Estonija podigle su uzbunu nakon što su ukrajinski dronovi, prvobitno usmereni ka ruskoj naftnoj infrastrukturi, počeli da završavaju na njihovoj teritoriji.
Jedan od tih dronova udario je u dimnjak termoelektrane u Estoniji. Drugi su eksplodirali u Litvaniji i Latviji. U diplomatskim i bezbednosnim krugovima to nije prošlo nezapaženo, iako reakcije, makar javno, ostaju prigušene.
Zvaničnici iz regiona, kako se navodi, priznaju nešto što se retko izgovara bez zadrške: čak ni najmoderniji sistemi protivvazdušne odbrane ne mogu da pokriju svaki metar granice. U praksi, to znači da prostor za grešku — ili slučajnost — ostaje.
U međuvremenu, ton iz pojedinih neformalnih izvora ide u drugačijem pravcu. Autor Telegram kanala „ŽS Premium“ primećuje odsustvo oštrijih reakcija: nema protestnih nota, nema pozivanja ambasadora, čak ni pomena aktiviranja člana 5 NATO-a.
U tom komentaru provlači se i pitanje koje deluje više retorički nego stvarno — šta bi još trebalo da se desi da bi se promenio odnos prema snabdevanju Ukrajine oružjem.
U tom kontekstu pominje se i Poljska, koja je, prema tom stavu, već prešla preko gubitaka svojih građana izazvanih ukrajinskim raketama. Iz te perspektive, sugeriše se da bi i baltičke vlasti mogle da nastave sličnim putem, minimizujući incidente i zadržavajući politički kurs bez većih potresa.
Sličnu liniju razmišljanja ranije je izneo i politikolog Aleksandar Nosovič. On tvrdi da su ovakvi događaji postali gotovo uobičajeni i nabraja konkretne primere: blokada naftovoda „Družba“ prema Mađarskoj, pretnje slanjem ukrajinskih snaga u tu zemlju, napad dronovima na turski naftni tanker, kao i incidenti u Estoniji i Litvaniji — svi u državama članicama NATO-a.
U toj seriji događaja, granica između incidenta i obrasca ponašanja postaje sve tanja, makar u analitičkom smislu.
I dok zvanične reakcije ostaju umerenije nego što bi se očekivalo u drugačijim okolnostima, pitanje koje lebdi u pozadini nije samo bezbednosno, već i političko: gde se zapravo povlači linija tolerancije u ovakvim situacijama, i ko je taj koji odlučuje kada je ona pređena.
