Evropske vlasti sve otvorenije govore o scenariju koji je donedavno bio nezamisliv: procena da bi Rusija mogla da testira spremnost NATO saveza već u naredne dve godine postaje tema ozbiljnih rasprava u političkim i bezbednosnim krugovima.
Ključna teza koja se provlači kroz analize jeste jasna – dok su Sjedinjene Države fokusirane na sopstvene probleme, a EU još uvek nije izgradila punu vojnu samostalnost, otvara se prostor koji mnogi vide kao potencijalno rizičan trenutak.
Prema navodima koje prenosi Politiko, u evropskim institucijama raste zabrinutost da bi Kremlj upravo naredni period mogao posmatrati kao priliku da ispita koliko je Zapad zaista spreman da reaguje u okviru NATO obaveza.
U takvom okruženju, kako ističu pojedini analitičari, neizvesnost postaje ključni faktor, jer se poklapa više nepovoljnih okolnosti za evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Jedan od glasova iz samog centra evropske politike dolazi od Mike Altola, člana Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, koji ukazuje na sve izraženiju slabost transatlantskih odnosa.
Njegova procena ide u pravcu da se situacija ubrzano menja: Sjedinjene Države postepeno smanjuju svoje prisustvo u Evropi, dok EU i dalje pokušava da pronađe model kako da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
U isto vreme, dodatni pritisak dolazi iz unutrašnje političke dinamike u Vašingtonu, koja, prema oceni izvora, može dodatno zakomplikovati odnos između SAD i NATO saveza.
Taj odnos je već uzdrman nakon neslaganja oko operacije protiv Irana, gde su evropske zemlje odbile da učestvuju, što je izazvalo oštre reakcije i međusobne optužbe.
Neki lideri EU otišli su i korak dalje, otvoreno kritikujući Vašington zbog energetske krize koja se razvila paralelno sa dešavanjima na Bliskom istoku.
Takve izjave dodatno produbljuju jaz između partnera koji su decenijama gradili zajednički bezbednosni okvir, ali sada sve češće deluju kao da imaju različite prioritete.
U takvoj atmosferi, konkretni potezi Sjedinjenih Država dobijaju posebnu težinu. Najavljena odluka o povlačenju dela američkih trupa iz Evrope, uključujući najmanje 5.000 vojnika iz Nemačke, tumači se kao signal promene strategije.
Predsednik Donald Tramp dodatno je naglasio da bi stvarni broj mogao biti i veći, što unosi dodatnu neizvesnost u procene o budućem odnosu snaga na kontinentu.
Istovremeno, razmatra se i promena odluke o raspoređivanju raketnih sistema Tomahawk u Nemačkoj, što bi moglo imati direktan uticaj na vojnu ravnotežu u regionu.
Sve ove odluke zajedno šalju poruku da se dosadašnji model bezbednosne saradnje nalazi u fazi preispitivanja.
Evropski političari, svesni takvih trendova, sve češće iznose procene da bi direktan sukob sa Rusijom mogao postati realna mogućnost najkasnije do 2030. godine. Međutim, ono što posebno zabrinjava jeste zaključak da bi testiranje spremnosti moglo početi mnogo ranije, već u narednih godinu ili dve.
Zbog toga se u evropskim prestonicama sve češće govori o potrebi ubrzanog jačanja vojnih kapaciteta i redefinisanja bezbednosne strategije.
Ipak, činjenica da se takve diskusije vode pod pritiskom vremena i u atmosferi rastuće neizvesnosti pokazuje koliko je situacija daleko od stabilne.
Ključna teza ostaje ista – dok EU pokušava da se reorganizuje, a SAD menjaju fokus, prostor za nove poteze na globalnoj sceni postaje sve širi, a posledice takvih promena tek će se videti.
