Naslovnica SPEKTAR Nova podvala da Srbija odustane od Kosova

Nova podvala da Srbija odustane od Kosova

Eskobar je posetom Beogradu zaokružio američki i zapadni pogled na kosovsko pitanje. Ono se svodi na uslovljavanje Srbije da će moći da dobije i osigura mir samo ako postupa po očekivanjima i interesima evroatlantske zajednice.

Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović komentariše istup specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara pred novinarima, a dan nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Zauzimanje startnih pozicija

Prema Jovanovićevim rečima, sada su sve strane koje su uključene u pregovore, zauzele startne pozicije.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

„Amerika ju je, preko Eskobara zauzela, Lajčak je to učinio u ime EU, Kurti se navodno prilagođava očekivanjima i interesima Zapada, što je pitanje i što ćemo videti, a Srbiji se nude neke šargarepe koje bi trebalo da budu dovoljne da prihvati onaj neprijatniji deo. Ne kaže se „međusobno priznanje“ nego „puna normalizacija“. I nije jasno jesu li „međusobno priznanje“ i „puna normalizacija sinonimi“ ili postoji neka razlika, ili je prvo ulaznica za ono drugo, koje treba da sledi. To su nejasnoće koje bi trebalo da se raščiste u Ohridu i u raznim drugim bilateralnim kontaktima“, objašnjava Jovanović.

Što se ZSO tiče, ne traži se da se osnuje onako kako je dogovoreno Briselskim sporazumom, nego da se o njoj razgovara u svetlu drugih sličnih primera u Evropi. Drugim rečima, da se njena suština razvodni i učini prihvatljivijom za albansku stranu, dodaje on.

Nejasnoće oko ZSO

Dobro je što se ZSO postavlja skoro kao prethodno pitanje, navodi Jovanović.

„Ali nije sasvim jasno zašto bi to trebalo da se ponovo dovodi u vezu sa drugim sličnim slučajevima širom Evrope, kao da bi ono što je dogovoreno pre deset godina trebalo da se otvori za neke nove sugestije. Da li bi to bila revizija dogovorenog, ne znam. U svakom slučaju, taj deo je nejasan i verovatno će se to raščistiti u Ohridu“, misli Jovanović.
Prevođenje Srbije u evroatlantsku zajednicu

Afirmativni prilaz ohridskom sastanku, koji Eskobar manifestuje, zasniva se na očekivanju da će za Srbiju osiguranje mira, a sa time i blagodeti koje iz toga proizilaze, naročito ubrzano kretanje ka EU, da bude dovoljna kompenzacija za ustupke koji se od Srbije očekuju. A ustupak je da Srbija kao definitivnu prihvati činjenicu o nezavisnosti svoje južne pokrajine.

„To je nešto što je Zapad kasaciono presudio kada je priznao Kosovo i zatražio to od drugih zemalja. Sada zapad ima geopolitički interes da zatvori sve pukotine na Balkanu time što bi ubrzanim političkim hodom ceo Zapadni Balkan preveo u takozvanu evroatlantsku zajednicu“, smatra Jovanović.

Logično je što Eskobar pominje EU, jer su sve zemlje Zapadnog Balkana aplicirale za članstvo u Uniji. Međutim, pominjanje atlantskog znači da iza toga treba očekivati i pristupanje Srbije NATO-u, dodaje naš sagovornik. O tome nema eksplicitnih reči, ali se stalno vezuje za pristupanje Evropskoj uniji i očekivano je da zapadne sile na tome insistiraju kao na daljem procesu.

Prema Jovanovićevom mišljenju, u zamenu za kontrolu nad Balkanom, Zapad nudi kompenzaciju koja to u stvari nije jer ulazak u EU bez KiM značilo bi da EU nije otvorena za sve nove države pod istim uslovima. Od Srbije bi se napravio izuzetak jer ona ne bi postala članica EU sa svojom celokupnom teritorijom.

Ono što američke diplomate prenebregavaju je činjenica da su Srbija i Crna Gora 2001. ponovo primljene u UN u svojim „avnojevskim“ granicama, u skladu sa odlukama međunarodnih mirovnih konferencija na kojima je likvidirana bivša država. Sada se ispostavlja da Zapad, koji je glasao za takav prijem, osporava Srbiji suverenitet u republičkim granicama kada je poziva da uđe u EU, zaključuje Jovanović.

[adsenseyu1]

Eskobar je, podsećamo, izjavio da je svrha njegove posete da radi sa političkim vođama u regionu, da potraže načine na koje se može unaprediti i krenuti dalje sa evropskim predlogom o normalizaciji. Prema njegovim rečima, ZSO će biti osnovana, a po kom modelu je drugo pitanje. Naglasio je da je evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, sporazum o normalizaciji odnosa, a ne o međusobnom priznanju.

„Što se tiče toga da li bi sporazum omogućio Kosovu da bude deo međunarodnih struktura, taj sporazum omogućuje veću integraciju i Kosova i Srbije u svim međunarodnom odnosima. Tako da, ako govorimo kuda se Kosovo kreće ka integracijama u međunarodne strukture, mi definitivno želimo da budu blizu, povezani sa svim evropskim strukturama.

Želeli bismo da vidimo Kosovo u procesu evropskih integracija, jer bi to donelo korist svim ljudima u regionu“, istakao je Eskobar. Takođe, američki diplomata, kako je rekao, ne očekuje da će Beograd i Priština u Ohridu potpisati neki dokument.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

Nikola Joksimović (Sputnik)

[adsenseyu4]