Naslovnica SPEKTAR NOVA IMPERIJA: Putin obnavlja ISTOČNI BLOK

NOVA IMPERIJA: Putin obnavlja ISTOČNI BLOK

[adsenseyu2]

chsffm982654

Bugarska je izabrala novog proruski nastrojenog predsednika. To je još jedna pobeda za Vladimira Putina, koji želi ponovo da pridobije Istočnu Evropu. Postoje dobri izgledi da će u tome uspeti, jer su mnogi duboko razočarani u Zapad.

Rumen Radev je ranije bio vojnik i pilotirao je borbenim avionima za NATO. Njegova otadžbina Bugarska pripada Severnoatlantskom savezu. Sada je novi predsednik Bugarske i nameće se pitanje u kojoj će se meri ubuduće osećati obaveznim prema Zapadu i vojnom savezu.

U svakom slučaju, penzionisani general-major bugarskog ratnog vazduhoplovstva zalaže se za “pragmatične odnose s Rusijom” i želi da “uskladi” članstvo u EU i NATO s prijateljskim odnosima prema Moskvi. Time je pobednik izbora postao još jedan, izuzetno moćan primer razvoja događaja koji je odavno neprimetno započeo i sve više uzima maha – širenja ruskog uticaja u mnogim zemljama Istočne Evrope i Balkana.

Poljska, Baltičke zemlje, ali i Rumunija strahuju od Rusije i doživljavaju Putinove nove težnje ka ekspanziji kao pretnju. Međutim, u mnogim drugim zemljama, od Češke, preko Mađarske, do Srbije proruske snage dobijaju na značaju.

Budući američki predsednik Donald Tramp mogao bi da otvori novi prostor za takvu politiku. Sjedinjene Države će ubuduće imati možda manje tvrd pristup kada se zemlje na evropskoj periferiji budu približile Vladimiru Putinu.

[adsenseyu1]

Bugarska je ekonomski veoma zavisna od Rusije

Pojavila su se strahovanja od zastrašujuće renesanse Istočnog bloka, zone ruskog uticaja zasnovane na granicama nekadašnje sovjetske uticajne zone – sve do granica Nemačke. Nije tajna da Rusija to želi, a prilično je jasno koje instrumente moći Putin koristi u tu svrhu. Najvažnije oružje Kremlja su zemni gas, spoljna trgovina, kao i jačanje radikalno nacionalnih snaga u Evropskoj uniji.

I u Bugarskoj postoje nagoveštaji ovakvog trenda. Za vreme vladavine novog predsednika mogući su promena bugarske spoljne politike, okončanje lojalnosti Briselu i Vašingtonu i novi pragmatizam u odnosima sa Rusijom.

Često se, naime, previđa važna činjenica: države poput Bugarske mnogo više zavise od Rusije, naročito ekonomski. Evropske sankcije Moskvi tamo mnogo snažnije dolaze do izražaja.

Embargo nanosi štetu celokupnom regionu – osim Srbiji, koja nije u EU i nije uvela sankcije Rusiji. Osim toga, uskraćivanje nanosi mnogo veću patnju relativno siromašnim istočnim zemljama nego bogatim Evropljanima na Zapadu. One mnogo više od Zapada zavise od ruskog zemnog gasa, naročito Bugarska.

Zbog toga su te zemlje dugo bile zainteresovane za gasovod „Južni tok“, koji bi išao preko Turske i zaobišao Ukrajinu. Međutim, SAD i EU su sprečile ostvarenje tog projekta. Strahovale su da će Rusija na taj način proširiti uticaj u Evropi, te da će, istovremeno, zaobilazeći Poljsku i Ukrajinu, oslabiti ove zemlje na istoku.

[adsenseyu4]

Kako je rasla ogorčenost prema Zapadu

Pod pritiskom Zapada, projekat “Južni tok” je propao. Amerika i Evropa, međutim, nisu ponudile uverljiv alternativni koncept za energetsku sigurnost u državama Jugoistočne Evrope. U isto vreme, ljudi u regionu su videli da Nemačka preko projekta “Severni tok” u Baltičkom moru direktno dobija ruski gas – zaobilazeći Ukrajinu.

Jugoistočna Evropa je, dakle, platila političku cenu ograničenja ruskog širenja, koju Nemačka nije htela da plati. Reakcija je bila ogorčenost, bilo je reči o “dvoličnosti” Zapada.

Rusija u međuvremenu namerava da isporučuje gas preko Turske, kroz projekat “Turski tok”, a prema jednoj verziji plana gas bi se potom dalje transportovao do Grčke, uz zaobilaženje Bugarske, verovatno zato što se poslušno pridržavala smernica EU i SAD. Do sada.

Bugarska vlada na čelu s premijerom Bojkom Borisovim podnela je ostavku posle poraza na predsedničkim izborima, zato što je i veliki deo njihovih birača glasao za Radeva. Da li će novi izbori u proleće iznedriti stabilnu vladu nije sigurno. Dinamika pre ukazuje na jačanje snaga kritički nastrojenih prema EU – socijalista i nacionalista.

Povratak politike nacionalnih interesa u Evropi

Povrh svega, Rusija instrumentalizuje radikalne grupice i partije (leve i desne) u mnogim zemljama bivšeg Istočnog bloka, na primer, u Slovačkoj i Češkoj. O Srbiji i Balkanu da i ne govorimo. Nedavno je, na primer, vođa malog ekstremnodesničarskog udruženja “Mađarski nacionalni front 1989” u Mađarskoj ubio policajca, a drugog teško ranio. Organizacija je nedvosmisleno povezana sa Rusijom.

[adsenseyu1]

Sajtom ove grupe se očigledno upravlja iz Rusije. Propaganda i senzacionalne, sulude tvrdnje imaju sve više čitalaca, a značaj tradicionalnih medija slabi. Rusija ima mnoštvo takvih sajtova u svim državama bivšeg Istočnog bloka.

Jačanju ruskih interesa u Evropi pre svega doprinosi uspešno promovisanje nacije, religije i otadžbine umesto homoseksualnih brakova, otvaranja granica izbeglicama i ukidanja nacionalnih država: to su argumenti koji nailaze na prihvatanje u velikim delovima društva, i to ne samo u Istočnoj Evropi.

Rusija sebe vidi kao obnovitelja konzervativne misli u Evropi. To je i njeno propagandno oružje: povratak politici nacionalnih interesa u Evropi treba da oslabi značaj EU kao transnacionalnog političkog aktera.

Interesi Poljske i Baltičkih zemalja ozbiljno ugroženi

Takvi stavovi većini društava u istočnom delu Srednje Evrope deluju uverljivo. Ofanzivi ruskih vrednosti u svojoj osnovnoj ideji – politika kao sredstvo očuvanja nacionalnih interesa – imanentna je neka vrsta sigurnosne kočnice. Budući da je agresivna i ekspanzivna, izaziva žestok otpor svuda gde su ozbiljno ugroženi interesi zemalja. U ovom trenutku, to su Poljska i Baltičke zemlje.

Međutim, i bilo koja druga zemlja, recimo, Mađarska, pa i Bugarska, mogla bi iznenada da se okrene protiv Rusije, ukoliko oseti da Moskva želi da dominira. Rusija je kroz istoriju uvek pretendovala na Bugarsku kao neku vrstu “ruske provincije”.

Bugarska se uvek bunila protiv toga, a taj refleks može da se vrati u svakom trenutku. Uza sve to pojavila se izbeglička kriza, pa su mnogi ljudi bili protiv politike otvorenih granica, odnosno raspodele kvota za prijem izbeglica, koju je Nemačka mesecima forsirala.

(Blic)

[adsenseyu5][adsenseyu5]

[adsenseyu2]