Iran je od početka sukoba oštetio najmanje 20 američkih vojnih objekata na Bliskom istoku, a analiza satelitskih snimaka i video-materijala ukazuje da bi stvarni obim štete mogao biti znatno veći nego što je do sada javno saopšteno.
Prema izveštaju Bi-Bi-Sija, pojedini analitičari procenjuju da je broj pogođenih baza možda dostigao čak 28.
Napadi su izvođeni od kraja februara, a mete su bili ključni vojni objekti raspoređeni u osam država regiona. Pogođeni su sistemi protivvazdušne odbrane, radarski kompleksi, kao i oprema za dopunu goriva u avionima, pri čemu je pričinjena šteta koja se meri milionima dolara.
Objekti koji su se našli na udaru nalaze se u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, Iraku, Jordanu, Bahreinu i Omanu. Reč je o američkim bazama i zajedničkim vojnim objektima koje je Teheran gađao kao odgovor na američko-izraelske napade na teritoriji Irana i Libana tokom prethodna tri meseca.
Dok Pentagon ističe da je od početka operacije „Epski bes“ gađano više od 13.000 ciljeva u Iranu, iransko rukovodstvo nastoji da pokaže kako je uspelo da nanese ozbiljne gubitke američkoj vojnoj infrastrukturi u regionu.
Vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei poručio je u utorak da Bliski istok više nije „bezbedno mesto“ za američke vojne baze. Njegova izjava usledila je u trenutku kada se nastavlja rasprava o stvarnim posledicama iranskih kontranapada.
Iako je Bela kuća više puta saopštavala da je iranska vojna moć ozbiljno oslabljena, stručnjaci koji su proučavali dostupne snimke smatraju da rezultati napada ukazuju na veću preciznost i efikasnost nego što američki zvaničnici javno priznaju.
Dodatnu pažnju izazvala je informacija da su Sjedinjene Države pokušale da ograniče satelitsko praćenje sukoba. Kompanija „Planet“, jedan od glavnih dobavljača komercijalnih satelitskih snimaka, uvela je neodređena ograničenja za nove fotografije Irana i velikog dela Bliskog istoka.
Obrazloženje kompanije bilo je da želi da spreči eventualnu zloupotrebu snimaka od strane protivničkih aktera koji bi ih mogli koristiti za ciljanje savezničkog osoblja i civila.
Uprkos tome, Bi-Bi-Si verifaj koristio je snimke drugih međunarodnih dobavljača, zajedno sa ranije dostupnim materijalima kompanije „Planet“, kako bi procenio razmere štete na vojnim objektima.
Koliko je sukob skup za američku stranu pokazuje i procena Pentagona iz maja. Prema tim podacima, ukupni troškovi operacije „Epski bes“ mogli bi da dostignu 29 milijardi dolara. Značajan deo tog iznosa, kako se navodi, biće usmeren na popravku i zamenu oštećene opreme. Demokratski političari u SAD smatraju da je čak i ta cifra verovatno potcenjena.
Podaci iz izveštaja pokazuju da je od februara uništeno ili oštećeno najmanje 42 letelice. Među njima su borbeni avioni F-15 i F-35, čak 24 bespilotne letilice MQ-9 Reaper, kao i jedan jurišni avion A-10.
Posebno se ističe kontrast između vrednosti sredstava koja koriste dve strane. Dok američka vojska raspolaže izuzetno skupom tehnologijom čija zamena zahteva ogromna sredstva, Iran je, prema navodima izveštaja, za veliki deo napada koristio relativno jeftine i lako zamenljive dronove. Upravo ta razlika u odnosu uloženog i postignutog efekta postala je jedna od glavnih tema analiza koje prate razvoj sukoba na Bliskom istoku.
