Naučnici su potvrdili da su primili vanzemaljski signal, u trajanju od 10 sekundi, iz galaksije koja je udaljena 2,5 milijardi svetlosnih godina.
Radio impulsi, jačine kao 10.000 sunaca, su pokupili astronomi koji su pratili signale do patuljaste galaksije poznate kao „FRB 121102“.
„FRB“ su kratkotrajni visoko energetski naleti radio talasa koji traju kraće od 1 milisekunde.
Washingtonpost.com izveštava:
“Ovo je zaista prva nepokolebljiva asocijacija brzog radio naleta sa drugog astronomskog izvora, tako da je to prilično veliki rezultat,“ rekao je Dankan Lorimer, astronom na Univerzitetu Zapadne Virdžinije koji je prijavio prvu detekciju brzog radio naleta (FRB) 2007. godine.
[adsenseyu1]
„FRB“ su izuzetno kratki impulsi radio talasa. Naučnici su zabeležili samo 18 ovih signala, ali studije ukazuju da bi ih moglo biti čak 10.000 dnevno. Njihova nepredvidivost ih čini teškim za uočavanje, a čini se da dolaze sa svih strana na nebu.
Razumevanje ovih naleta može otvoriti novo polje u astrologiji, dodao je Lorimer, koji nije bio uključen u nove izveštaje. Zbog toga što toliko putuju da bi stigli do Zemlje, „FRB“ bi mogli biti sredstvo za proučavanje praznog prostora između galaksija i mapiranje distribucije materije širom univerzuma. Ali prvo astronomi treba da shvate šta su oni zapravo.
Mnogi naučnici smatraju da su ovi naleti emitovani sa udaljenih neutronskih zvezda. Međutim, neki veruju da oni moraju poticati iz naše galaksije. Ipak, više toga ukazuje da su „FRB“ mogli biti uzrokovani kataklizmama kao što je supernova ili sudar dve zvezde. Ova poslednja teorija je bila ubedljiva jer su većina „FRB“ detekcija bili jednokratni događaji – astronomi nikada nisu primetili više od jednog bljeska iz jednog izvora.
Istraživači su pregledali arhivske podatke „Aresibo“ opservatorijuma – jednog od najvećih radio teleskopa na svetu – i pronašli dokaze da su naleti u više navrata dolazili sa istog mesta na nebu. Svaki od njih je nosio raspoznajni potpis FRB-a: prvo su stigli radio talasi visoke frekvencije, a zatim sukcesivno niže frekvencije, koje su se protezale i usporile dok su putovale kroz svemir. Signal, pod nazivom „FRB 121102“, se definitivno ponavljao, i zaisgurno je prešao dug put do Zemlje.
Ali odakle je došao? Da bi odgovorili na to pitanje, Čaterdži i njegove kolege su se okrenuli „VLA“ teleskopu, mreži od 27 radio teleskopa širom područja od oko 30 km, na livadi u Novom Meksiku (Džodi Foster je radila tamo na filmu “Kontakt“). Svaki od teleskopa čini da „VLA“ ima manji prečnik od onog u Aresibu, što znači da oni ne obuhvataju mnogo neba. Ali kombinovanje podataka iz svih 27 daje veoma dobar uvid visoke rezolucije na jedan mali uzorak svemira – baš ono što je Čaterdžiju bilo potrebno.
On je podneo zahtev 10 sati korišćenja teleskopa, misleći da će to biti dovoljno vremena da uhvati bljesak „FRB 121102“. Ali nije video ništa. Podneo je zahtev za još 40 sati. Ponovo ništa.
[adsenseyu1]
Na kraju, on je zatražio još 40 sati na „VLA“, što je trebalo da se poklopi sa 40 sati na „Aresibu“. Tokom probnog rada je tim uhvatio svoj prvi bljesak od „FRB 121102“. Zatim su dobili još osam.
“Devet impulsa je uhvaćeno sa dva teleskopa – sada imamo ogromnu rezoluciju“, rekao je Čaterdži. “Mi smo tačno odredili tačkicu, na 10 uglovnih sekundi (jedinica ugaonog merenja), odakle naleti dolaze.“
Dalje, naučnici u „Džemini“ opservatorijumu na Havajima su usmerili svoj optički teleskop na tačkicu koju je uhvatio Čaterdži. Njihovo skeniranje neba je otkrilo da je izvor „FRB-a 121102“ udaljen 2,5 milijardi svetlosnih godina, u okviru veoma blede patuljaste galaksije sa oko 1 odsto mase „Mlečnog puta“.
Ovo otkriće omogućava istraživačima da odbace neka predložena objašnjenja za „FRB“. Oni ne mogu biti kataklizmični, jer njihov izvor treba da preživi šta god ih uzrokuje kako bi ih ponovio, i oni definitivno ne potiču iz naše galaksije.
Zapažanja evropske „VLBI“ mreže – niza teleskopa širom sveta – su ponudila još precizniji snimak početne tačke „FRB-a“, koja se izgleda poklapa sa drugim, istrajnijim izvorom radio talasa. Ovi signali liče na radio emisije koje dolaze iz velikih crnih rupa. Ali te vrste crnih rupa se obično nalaze samo u svetlim galaksijama – ne malim bledim poput one koja je identifikovana od strane astronoma iz „Džeminija“.
Drugo moguće objašnjenje uključuje aktivno galaktičko jezgro (svetle kompaktne regione u centrima galaksija).
Čaterdži je rekao da je sklon da veruje da su „FRB“ impulsi emitovani od strane magnetara – neutronskih zvezda sa izuzetno jakim magnetnim poljem. Već je poznato da ove zvezde emituju visoko energetska zračenja, kao što su gama zraci i rendgen zraci. Bilo bi neobično za magnetare da blješte tako jako kako „FRB“ sugeriše, a moraju. Ali Čaterdži kaže da bi se balončići plazme koji okružuju zvezdu mogli ponašati kao sočivo, stapajući se tako da se svetlost fokusira ka Zemlji.
“To nije konačno objašnjenje“ rekao je Čaterdži, uz napomenu da se naučnici uglavnom okreću najjednostavnijem mogućem tumačenju svojih rezultata. Ali za sada, on misli da je to najubedljivija teorija.
Ostaje da se vidi da li je „FRB 121102“ – jedini za koji se zna da se ponavlja – predstavnik svih ostalih brzih radio naleta. Astronomi se pitaju da li postoje dve klase „FRB“, neki koji se ponavljaju i neki koji dolaze iz kataklizme koja se može desiti samo jednom.
Sva ova neizvesnost je oslabila prethodne pokušaje da se identifikuje izvor „FRB“. Jedan istraživač na australijskom „Parkes“ radio teleskopu je provela mesece pokušavajući da uprati ono što je smatrala da su čudni signali povezani sa FRB – samo da bi otkrila da su to zapravo bili talasi iz mikrotalasne u laboratorijskoj kuhinji.
U februaru je međunarodni tim astronoma najavio da su pratili jedan od bljeskova skroz do galaksije udaljene 6 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Ali ta identifikacija se brzo raspala kada su drugi istraživači primetili da je sjaj opstao još dugo nakon što su naleti došli i prošli; dva meseca kasnije su izvestili da je taj nalet zapravo bio treperenje crne rupe. Tokom ta ista dva meseca, istraživači koji su pregledali „Aresibo“ podatke, objavili su da se „FRB 121102“ ponavlja– otkriće koje je prebacilo oblast FRB istraživanja pod noge astronoma.
Tako nauka funkcioniše– to je iznenađujuće, ponekad blesavo i skoro uvek neuredno, posebno kada se radi o fenomenima koje istraživači ne razumeju u potpunosti.
Ako astronomi mogu da shvate odakle FRB dolaze i zašto, oni mogu početi da koriste signale da ispitaju i druge misterije.
“Ovaj fenomen je tako dobro podešen za istraživanje univerzuma“ rekla je Sara Burk-Spolaor, astronom na Univerzitetu Zapadne Virdžinije i koautor nove studije. Njihova disperzija – činjenica da visoko frekventne talasne dužine stižu nešto brže od nižih frekvencija – može informisati astronome o stvari na koju su naišli tokom svog putovanaj do Zemlje. Signali mogu čak obezbediti načine testiranja Ajnštajnove teorije relativiteta, jer oni prelaze veliki deo univerzuma u dugim rasponima kosmološkog vremena.
“Ovo otkriće je zaista razbilo otvorene kapije nove oblasti nauke i otkrića“, rekla je Burk-Spolaor.
Webtribune.rs
Pogledajte video ispod:
