10 stvari koje bi svako trebalo da zna o reinkarnaciji

vcfdh73hd

Mnogi ljudi širom sveta – možda i velika većina – prihvataju verovanje u reinkarnaciju kao deo svoje religije.

Ipak, na Zapadu nema mnogo ljudi na Zapadu koji veruju u nju. U stvari, mnogi se rugaju samoj ideji i smatraju je besmislicom.

To je uglavnom zbog toga što su na Zapadu naklonjeni prednostima naučnog znanja i sve su više skeptični prema starim religijama.

Znanje koje daje nauka se može sistematski proveriti da se osigura da je validno i pouzdano. Zbog toga je od tako velike vrednosti.

Ali, to nije obavezno jedini izvor znanja koji je validan i pouzdan.

Osim toga, ono što nauka može da vidi je ograničeno na ono što je fizičko i objektivno. Sama stvarnost nije nužno tako ograničena. Ako ograničimo svoje razumevanje onoga što realnost može biti na samo ono što nauka može da vidi, mi ostajemo poluslepi.

Bogatstvo informacija je sada dostupno iz raznih izvora koji, uprkos svojim razlikama, daju iznenađujuće koherentne i značajne uvide u prirodu duše i njenu evoluciju.

Zahvaljujući kombinaciji kanalisanih učenja, uvida iz iskustava bliske smrti, izveštaja hipnotičke regresije, transpersonalnih iskustava izazvanih meditacijom,  komunikacijama nakon smrti, pa čak i naučnih istraživanja spontanih dečijih opisa svojih prošlih života, sada je moguće sastaviti veoma jasnu sliku o reinkarnaciji.

Bez obzira na medijume, pruka je konzistentna. To da li će neko takvu informaciju smatrati činjeničnim znanjem ili ludom besmislicom, zavisi od njegove otvorenosti ka ne fizičkim izvorima informacija.

Zanimljivo, u svetlu ove akumulacije znanja, sada možemo da vidimo da čak i u onim istočnim kulturama koje veruju u reinkarnaciju, razumevanje mnogih ljudi po pitanju toga je zbunjeno svim vrstama religijskih doktrina koje su jednostavno pogrešne.

Dakle, ovde je desed stvari o reinkarnaciji za koje mislimo da su validne i pouzdane i za koje verujemo da bi svi trebalo da znaju:

  1. Duša postoji

Duša nije samo mit ili iluzija ili relikt sujeverja. Sva ljudska bića su kombinacija fizičkog, smrtnog tela i ne fizičke, besmrtne duše.

Vaša duša je apsolutna suština vas – jedini pravi odgovor na pitanje “Ko sam ja?“  To je ono što ste uvek, bez obzira na to kako se osećate ili u šta verujete ili kako doživljavate sebe.

Iz perspektive tela, duša je svesna, animirajuća životna sila u njemu. Iz perspektive duše, telo je vozilo za naseljavanje fizičkog sveta i doživljavanje fizičke egzistencije.

Duša je čista svesnost, čista energija, čisto biće. Ona postoji na bezvremenskom, ne fizičkom nivou stvarnosti. Ona je do Duha ili Boga ili Izvora, iskra božanske svetlosti i ljubavi, fragment apsolutne perfekcije.

  1. Duša se razvija

Sve duše su na zadatku da se razvijaju preko svojih iskustava i napora.

Razviti se kao duša znači postati samosvestan i samostalan kao jedinstveni izraz Duha.

Razvijanjem se duša menja u svom nivou postojanja i svesnosti, od nevinosti novorođenčeta do sve većih nivoa ljubavi, moći i mudrosti.

  1. Duša se najefikasnije razvija u fizičkom obliku

Evolucija duše dolazi kroz indivudalno iskustvo i izbor.

Duša se najefikasnije razvija suočavanjem i donošenjem odluka kao poseban individualac, čineći velike i male izbore, i doživljavanjem efekata svakog od tih izbora.

Da biste to uradili , duša se inkarnira – to jest, duša se spaja sa fizičkim telom za ceo život, od rođenja do smrti.

Na taj način duša dobija mogućnost da iskusi fizičko ograničenje i fizičku odvojenost od drugih i svega što ona jeste. To je zapravo iluzija, trik čula, jer sama duša nikada nije ograničena ili odvojena.

Ali iluzija stvara dovoljo želje, straha i drugih pritisaka da izazove da duša iskusi konflikte i dileme i da pravi izbore. Ona takođe stavlja pod mikroskop lične percepcije, osećanja i odluke duše.

Iskustva i izbori u životu služe kao lekcije za dušu, onda kada se život završi. Posle smrti (izlaz duše iz fizičke oblasti), duša i njeni vodiči razmatraju šta se dogodilo tokom života i koje se lekicije mogu naučiti iz toga.

Duša ne razmatra samo svoja iskustva i izbore, nego takođe i otkriva efekte svojih izbora na druge tokom života. Na primer, odluka da ukrade izvesnu sumu novca u jednom trenutku je možda izazvala značajne teškoće i anksioznost kod žrtve.

Duša saznaje da svi izbori imaju posledice, ne samo za nju, nego i za sve koji su uključeni.

  1. Duša prolazi kroz čitav spektar značajnih iskustava i izbora putem reinkarnacije

Jedan životni vek nije dovoljan da se iskusi čitava skala životnih okolnosti i da se donesu sve odluke.

Na primer, duša mora da iskusi život kao i muškarac i žena; i kao žrtva i počinioc; i kao učenik i nastavnik… Dakle, duša se reinkarnira mnogo puta kako bi iskusila čitav spektar života.

Biti čovek iznova i iznova, svaki put u drugom telu, u drugačijim životnim okolnostima i sa različitim odnosima, omogućava duši da iskusi čitav spektar mogućih perspektiva i odnosa i sve lekcije koje oni podrazumevaju.

Kroz mnogo različitih ljudskih iskustava, duša postepeno postaje samosvesna, postepeno otkriva više svojih istinskih sposobnosti (ljubav, snaga, mudrost), i postepeno uči kako da prevaziđe prividna fizička ograničenja.

Generalno, duša najbolje uči kroz proces “upoređivanja i kontrasta,“ ne kroz slepo ponavljanje. Staga, svaki dat životni vek može biti na neki način potpuno drugačiji od prethodnog.

Svaki ljudski životni vek je prilika da nauči određene lekcije. Jedan životni vek, na primer, se može fokusirati na učenje veće samoodgovornosti, dok se sledeći može fokusirati na to da se bude ljubazniji prema drugima.

Ako u jednom životnom veku duša iskusi da bude muškarac sa mnogo moći nad ženom, recimo, to bi onda bilo od važnosti u kontrastu sa iskustvom da bude nemoćna žena.

Duša nema naklonost ka jednoj strani jednačine ili drugoj, jer obe strane pomažu da se izvuku različiti aspekti duše.

  1. Duša nema nacionalnost, veru, rasu ili pol

Ne postoj takva stvar kao što je jevrejska duša ili kineska duša ili nešto slično. Mi smo samo duše, i kao duše smo slobodni da iskusimo čitav niz ljudskih kultura širom planete.

Mi biramo našu lokaciju rođenja, rasu i nacionalnost u skladu sa našom svrhom za bilo koji životni vek. Ponekad su rasa i vera namerni izbor; a ponekad su one samo sporedna stvar u odnosu na poentu života.

Budući da duša uči kroz proces “upoređivanja i kontrasta,“ onaj ko je upravo iskusio život kao, recimo, izraelski vojnik, može odlučiti da u sledećem bude, recimo, palestinsko siroče.

Ne postoji takva stvar kao što je muška duša ili ženska duša. Pol je biološka pojava, ne duhovna. Ljudska bića imaju dva pola, i moramo izabrati jedan pre nego što svaki život počne.

Zato što želimo da iskusimo i uporedimo sve moguće perspektive, mi ćemo izabrati da iskusimo živote i kao muškarac i kao žena. Možemo biti muškarci ili žene onoliko često koliko to želimo. Možemo biti muškarac u jednom životu, a žena u sledećem.

Ili možemo biti muškarac u deset života, a žena u narednih pedeset života. To je sve stvar izbora. Čak i ako imamo jaku sklonost ka jednom polu, ipak ćemo i dalje nastojati da se povremeno inkarniramo u suprotan pol, samo da bismo održali uravnoteženu perspektivu.

  1. Duša se drži jedne vrste određeno vreme

Suprotno nekim učenjima, duša ljudskih bića se reinkarnira samo kao ljudsko biće.

To ne znači da nismo pre toga iskusili život u jednostavnijim oblicima života. Ali u nekom trenutku u našoj ranijoj evoluciji smo odabrali ljudsku vrstu kao svoje vozilo da se razvijamo kao samosvesni pojedinci.

Misija duše je da se proširi u svesti, a ne postoji značaj za dušu koja je već na ljudskom nivou da iskusi život na nivou svesti koji je ispod ljudskog.

Mogu postojati retki izuzeci gde duša koja je inače ljudska eksperimentiše sa tim da bude delfin, recimo, ali po pravilu se ne vraćamo kao insekti ili krave ili vlasi trave ili šta god.

Mi smo duhovna bića na ljudskom putu, učimo da budemo ono što jesmo kroz ljudska iskustva, ljudske odnose i ljudske izbore.

  1. Svaki životni vek je unapred isplaniran

Pre rođenja, duša će (zajedno sa svojim vodičima) odlučiti koja iskustva i izbore život treba da sadrži.

Odgovarajuće okolnosti i odnosi će biti odabrani i postavljeni u saradnji i dogovoru sa drugim dušama koje će biti uključene.

Na primer, recimo da duša želi da iskusi saosećajnost prema deci. Duša može odlučiti da život koji treba da dođe treba da uključuje njeno iskustvo detinjstva, napuštanje od strane majke.

To bi pomoglo ličnosti u odraslom životu da želi da pomogne napuštenoj deci. Još jedna duša će se onda složiti, iz ljubavi, da bude majka koja napušta ovu dušu u detinjstvu.

Većina velikih događaja u životu je unapred isplanirana: rođenje, porodica, škola, odnosi, karijera i tako dalje. Ovo uključuje smrti, nesreće i bolesti.

Postoji, međutim, mnogo prostora za neplanirane stvari da se dogode. Odluke koje donosimo na licu mesta znače mnogo više nego “sudbina.“

Telo je takođe izabrano od strane duše pre rođenja. Duše su svesne koji su fetusi održivi a koji nisu, i koji će se završiti pre rođenja. (Dakle, abortus nije baš “ubistvo“).

Neki životni vekovi su eksplicitno postavljeni za dušu da se podvrgne određenom iskustvu učenja (kao da bude učitelj, na primer), dok su neki zapravo preduzeti u korist tuđih iskustava učenja.

Na primer, možemo odlučiti da živimo život voljenog deteta koje iznenada umire dok je još mlado, čisto kako bi pomogli drugoj duši da prođe kroz iskustvo tragičnog gubitka.

  1. Postoji zakon karme, ali nije onakav kakvog ga mnogi ljudi zamišljaju.

Ako duša A ubije dušu B u jednom životu, onda će u drugom životu duša B ubiti dušu A. To je efekat karme.

Ali karma nije (ponavljamo, nije) kosmička pravda ili božansa odmazda. Iz perspektive Duha, nema potrebe za kosmičku pravdu, jer ne postoji takva stvar kao što je kosmička nepravda.

Karma je zapravo učenje kroz “uplitanje.“ Ako ja uradim nešto u fizičkom životu što narušava vašu slobodnu volju, mi se uplićemo. Oboje osećamo nedostatak ravnoteže između nas.

To je kao da smo postali vezani konopcem. Jedini načina da se povrati ravnoteža je da se poništi uplitanje – tako što ćete vi narušiti moju slobodnu volju na sličan način. Na taj način, oboje znamo iz iskustva kako izgleda biti nasilnik i oštećeni.

Duše imaju tendenciju da počine karmička dela u ranim fazama njihovih reinkarnacija kada imaju manje iskustva ljudskog postojanja.

Tipična karmička dela su: ubistvo, silovanje, sakaćenje, zatvaranje, napuštanje.

U svim slučajevima, jedna osoba nameće nešto drugoj protiv njene volje. Ne postoji karmičko uplitanje za dela koja su slučajna.

  1. Reinkarnacija ima svoj početak i kraj

Suprotno nekim učenjima, nismo vezani za točak beskonačne smrti i ponovnog rađanja, iz kog bismo bili spašeni samo odricanjem od sveta i tražeći duhovno oslobođanje.

Celo putovanje razvijanja kroz reinkarnaciju počinje sa nama na određenom nivou, a završava se kada dostignemo još jedan nivo. Potrebno je, obično, i preko 100 životnih vekova. Od prvog životnog veka, do poslednjeg, zahteva hiljade godina, u zavisnosti od raspoloživosti fizičkih tela.

Duhovno, ceo put nam je jasan i tačno znamo šta radimo. Svaki životni vek je namerna avantura i vrši se iz ljubavi i želje da se razvijamo.

  1. Ne postoji hitnost

Suprotno onome što nas mnogi uče o ovoj temi, ne postoji hitnost da postanemo prosvetljeni, ili da završimo naš reinkarnacioni ciklus.

Nije “bolje“ brzo se razviti tokom nekoliko života, nego se polako razvijati tokom mogo života.

Reinkarnacija nije izazov da se što brže dostigne kraj evolucije. Mi nismo “zarobljeni“ u ciklusu ljudske smrti i ponovnog rađanja.

Fizički svet nije paklena rupa iz koje treba da izađemo.

Iz perspektive Duha, ne postoji protok vremena. Vreme je samo perceptualni fenomen za nas dok smo u fizičkom obliku.

Duše bukvalno ne zanima koliko hiljada godina je potrebno da se sa jednog nivoa reinkarnacije dođe do drugog. Proticanje vremena u ljudskom smislu je duši nebitno.

Završna reč

Takođe bismo dodali još jednu korekciju određenim učenjima: duše se obično ne reinkarniraju odmah posle smrti.

Obično postoji period od nekoliko godina ili decenija između jednog i drugog života, tokom kojeg se duša oživljava, razmatrajući lekcije naučene iz prošlog života i planirajući sledeći.

Ne bi trebalo da bude iznenađenje da saznamo da smo imali prošli život, ili čak mnogo prošlih života.

Jedini koji nisu živeli u prethodnom životu su oni koji su na samom početku reinkarnacionog ciklusa. Jedini koji se neće vratiti posle ovog života su oni koji su na samom kraju ciklusa.

Reinkarnacija je norma za sva ljudska bića. Ona je univerzalna. To je ono što svi mi ovde radimo.

Webtribune.rs