Montenegrinski i ukrajinski scenario na Tajvanu

Uz pomoć Demokratske progresivne partije, koju izdašno podržavaju, SAD na ostrvu žele da instaliraju potpuno novi nacionalni identitet, upravo negaciju kineskog identiteta, kao uvod u stanje trajne političke razlike i konfrontacije sa matičnim delom zemlje

Scena prva.

Tekvondo borac Li Tung-hsijen sa Tajvana ranije ovog meseca osvojio je medalju na Azijsko-pacifičkim igrama u Južnoj Koreji. „Ponosan sam što sam Kinez“, rekao je tom prilikom Li pred kamerama, visoko podigavši zastavu NR Kine.

Scena druga.

Mlade žene, Mota Lin i Siti Čen, obe iz Tajpeja, oktobra prošle godine reporteru Bi-Bi-Si-ja pokazuju usvojenu dvogodišnju devojčicu, naglašavajući da je Tajvan „nezavisna država“, tim pre što je to jedina „država“ u Aziji u kojoj je istopolni parovi zakonito mogu da usvoje dete.

Pokrenite Telegram da primate izbor naših najboljih vesti

Politička stvarnost na Tajvanu razapeta je između kineske i nove, njoj oprečne nacionalne svesti.

Slično kao u Crnoj Gori ili Ukrajini, na tom ostrvu u toku je proces instalacije potpuno novog identiteta koji bi trebalo da postane negacija kineskog. Ovaj proces nije od juče i traje najmanje četrdesetak godina.

Desinizacija ostrva vidljiva je i u legitimisanju njegovih zvaničnika. Niko u javnim istupima više ne upotrebljava termin predsednica ili premijer „Republike Kine“. Isključivo se upotrebljava imenica Tajvan, kao odrednica novog identitetskog određenja.

Zločin kao prelomna tačka novog identiteta

Sudeći prema studiji Vilsonovog centra iz Vašingtona (The Evolution of a Taiwanese National Identity), objavljenoj pre dve decenije, nova nacija na Tajvanu trebalo bi da bude hibrid japanskog okupacionog nasleđa (1895 – 1945), nasleđa starosedelaca i došljaka.

Za prelomni istorijski trenutak, koji bi trebalo da lansira novi nacionalni identitet, nije odabran dan oslobođenja od japanske okupacije, već incident koji se dogodio 28. februara 1947. godine, kada su se lokalne političke snage pobunile protiv vlasti Čank Kajšekovih nacionalista, koji su se iskrcali na ostrvu povlačeći se pred kineskim komunistima.

Atmosfera na ostrvu bila je dodatno podgrejana birokratskom bahatošću novih upravitelja, inflacijom i brojnim ekonomskim nedaćama.

U obračunima koji su trajali od kraja februara do sredine maja ubijeno je više od 18.000 ljudi.

Obračun kineskih nacionalista sa pobunjenicima iskorišćen je kao ugaona tačka istorije da se čitav period, od maja 1949. do 14. jula 1987. godine, kada je ostrvom vladalo vanredno stanje pod partijom Kuomintanga, na neki način izopšti iz politički korektnog spektra.

Umesto okončanja poluvekovne japanske okupacije, prilikom tumačenja istorije ostrva akcentuje se okončanje dominacije (u nacionalnom smislu) izrazito prokineske diktature Kuomintanga.

Usvojeni su posebni zakoni koji se odnose na „beli teror“ Kuomintanga. Na ostrvu se, za sada paralelno sa 10. oktobrom, danom koji nas podseća na ustanak Vučanga, odnosno kraj ere dinastije Ćing i uspostavljanje Republike Kine 1911. godine, praznuje 28. februar kao Dan sećanja na mir.

U tekućim tumačenjima, poluvekovna japanska okupacija ostrva predstavlja se kao period razvoja, a odnos lokalnog stanovništva prema okupatorskim trupama karakteriše se kao blagonaklon ili tolerantan.

Šta će učiniti Kinezi sa ostrva?

Više od 20 političkih partija i pokreta sa Tajvana ovog meseca je objavilo zajedničko saopštenje, kritikujući vlast Demokratske progresivne partije. Prokineske političke partije pozvale su stanovnike ostrva da se suprotstave nastojanjima Demokratske progresivne partije da ostrvo stekne nezavisnost.

U saopštenju je istaknuto da je odbijanje Demokratske progresivne partije da prizna konsenzus iz 1992. godine, koji predviđa postojanje jedne Kine na obe strane Tajvanskog moreuza, dovelo do vojnih i bezbednosnih rizika.

Pritom, Demokratska progresivna partija je, prema slovu istog saopštenja, prihvatila da SAD iskoriste ostrvo za pretnje matičnom delu Kine, napuštajući interese velike većine naroda na Tajvanu.

Uz to, prokineske partije na Tajvanu istakle su i da su visoki troškovi stanovanja i života, zajedno sa niskim platama i dugim radnim vremenom, izazvali značajne socijalne teškoće, a kao osnovni uzrok pogoršanja unutrašnje i spoljne situacije na Tajvanu navedena je težnja Demokratske progresivne partije za nezavisnošću ostrva.

Izbori koji će dati mnoge odgovore

Saopštenje prokineskih partija i pokreta, među kojima su najorganizovaniji i najveći kineski nacionalisti okupljeni u partiji Kuomintanga, koja se zalaže za jedinstvenu kinesku državu, predstavlja uvod u izborni proces na ostrvu, zakazan za januar sledeće godine.

Očekuje se da će rezultati parlamentarnih i predsedničkih izbora u značajnoj meri odrediti geopolitički pravac i budućnost ovog kineskog ostrva.

Na vanrednim izborima za dva upražnjena mesta u Legislativnom juanu, parlamentu ostrva, januara ove godine, po jedno poslaničko mesto osvojili su Demokratska progresivna partija i Kuomintang. Ove partije trenutno imaju 62, odnosno 38 od ukupno 113 poslaničkih mesta u parlamentu ostrva.

Pitanje nezavisnosti biće kamen međaš predstojećih izbora na ostrvu.

Koliko je ovo pitanje osetljivo i važno, vidi se i po tome što je pre šest godina sadašnji predsednik Demokratske progresivne partije i potpredsednik ostrva, Laj Čing-te, tada kao premijer, jednom već ublažio stav prema pitanju nezavisnosti (ili je samo načinio političku maskirovku), lansiravši princip „biti blizak Kini uz ljubav prema Tajvanu“.

Ukoliko pobede političke snage koje se zalažu za viziju jedne Kine, politike „jedna zemlja dva sistema“ i konsenzusa iz 1992. godine, SAD više neće moći da računaju na lak vojni pristup Tajvanskom moreuzu, zveckanje oružjem u regionu i laku kontrolu pomorskih puteva na jugu i jugoistoku Azije, a ostrvo će jačati integrativne procese sa maticom sa čijim su dostignućima naročito mlađe generacije uveliko upoznate zahvaljujući putovanjima.

Sa druge strane, u slučaju pobede političkih snaga okupljenih oko Demokratske progresivne partije, Tajvan će nastaviti da bude odskočna daska američkog vojnog prisustva u regionu i kupac američkog naoružanja i vojne opreme, a novo lice te politike postaće dovršen novi nacionalni identitet ostrva koji će biti sve samo ne doprinos miru u svetu.

Branko Žujović (RT)

Tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte