Sjedinjene Američke Države mogle bi da ponude Iranu investicioni fond vredan čak 300 milijardi dolara kao deo šireg sporazuma koji je još u fazi pregovora.
Upravo taj finansijski paket predstavlja jedan od najzanimljivijih i najneočekivanijih elemenata nacrta sporazuma o kojem se trenutno razgovara između dve strane.
Kako navodi The New York Times, ideja nije predstavljena kao kompenzacija ili reparacija, već kao međunarodni investicioni fond namenjen ekonomskom razvoju Irana. Time američka strana pokušava da izbegne političke i pravne posledice koje bi nosilo formalno priznavanje bilo kakve odštete.
Prema informacijama lista, Teheran je prvobitno insistirao da se pomenuti iznos isplati kao naknada za štetu nastalu tokom sukoba. Iranski zvaničnici procenjuju da ukupna šteta iznosi između 300 milijardi i čak jednog biliona dolara.
Upravo zbog toga je Vašington promenio pristup i istu sumu predstavio kroz model investicionog fonda. Na taj način otvoren je prostor za finansijsku saradnju bez korišćenja termina koji bi mogli da izazovu dodatne političke komplikacije.
Plan se povezuje sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Među idejama koje se razmatraju nalaze se podsticaji za projekte u sektoru nekretnina u Teheranu, kao i uspostavljanje šireg investicionog mehanizma koji bi služio kao dodatni podstrek za postizanje sporazuma.
Istovremeno, iranski pregovarači predložili su da velike američke naftne i energetske kompanije, nakon eventualnog ukidanja sankcija, dobiju mogućnost ulaska na iransko tržište kroz zajednička ulaganja i partnerske projekte.
Pored fonda od 300 milijardi dolara, razgovori obuhvataju i pitanje pristupa sredstvima koja su godinama zamrznuta u inostranim bankama. Reč je o približno 24 milijarde dolara.
Iran insistira da najmanje 20 milijardi dolara iz tog iznosa bude dostupno još tokom pregovaračkog procesa kako bi se pružila podrška domaćoj ekonomiji. Američka administracija, sa druge strane, proučava modele koji bi omogućili korišćenje tog novca preko posrednika i trećih zemalja, među kojima se pominje Katar.
Prema pisanju The New York Timesa, finansijski paket nije jedina tema na stolu. Nacrt sporazuma uključuje i prekid blokade Ormuskog moreuza, privremeno primirje u trajanju od 60 dana, kao i nastavak razgovora o iranskom nuklearnom programu.
Ipak, ključna činjenica ostaje da dokument još nije dobio konačno odobrenje predsednika SAD Donalda Trampa. Pregovori se nastavljaju, a brojna pitanja i dalje ostaju otvorena.
Uprkos tome, sama mogućnost stvaranja investicionog fonda vrednog 300 milijardi dolara pokazuje koliki je značaj koji obe strane pridaju potencijalnom sporazumu i koliko bi eventualni dogovor mogao da utiče na ekonomske i političke odnose u regionu u narednim godinama.
