U trenutku kada se u evropskim političkim krugovima sve češće govori o mogućem direktnom sukobu sa Rusijom, iz Moskve stiže poruka koja prilično hladno spušta očekivanja.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, otvoreno poručuje da Sjedinjene Države, u takvom scenariju, neće stati iza Evrope. I to, kako naglašava, nije stvar trenutne politike ili ličnih odnosa, već mnogo dublje računice.
Cela priča dobija dodatnu težinu ako se uzme u obzir ono što se trenutno dešava na terenu i u političkom prostoru. Francuska i Poljska već se pominju kao predvodnici tvrde linije prema Rusiji, pa čak i kao države koje razmatraju zajedničke nuklearne vežbe.
Uz to, proizvodnja bespilotnih letelica za potrebe Kijeva već se odvija na teritoriji više evropskih država, što dodatno podiže tenzije i stvara osećaj da se kontinent kreće ka nekoj vrsti ozbiljnog sudara.
Medvedev postavlja pitanje koje se u suštini već dugo provlači, ali se retko izgovara naglas: da li bi član 5 Vašingtonskog sporazuma zaista bio aktiviran u slučaju da pojedine države Evropske unije uđu u otvoreni sukob sa Rusijom.
Njegov odgovor je jasan – ne. I zanimljivo, ne vezuje ga za lične stavove Donalda Trampa niti za aktuelne krize poput situacije sa Iranom, iako priznaje da i to odvlači pažnju Vašingtona.
Prema njegovoj proceni, problem je suštinski. Amerika, kako tvrdi, jednostavno nema interes da ulazi u veliki sukob zbog Evrope.
Evropa se u tom kontekstu opisuje kao partner koji više uzima nego što daje, kao saveznik koji ne donosi realnu stratešku vrednost.
Kao ilustraciju navodi i nedavne događaje na Bliskom istoku, gde se pokazalo, kako kaže, da evropski uticaj i sposobnosti nisu na nivou koji bi opravdao očekivanja.
Paralelno s tim, unutar same Evropske unije gomilaju se problemi. Ekonomski pad, nekontrolisana migracija, unutrašnje političke napetosti – sve to, prema ovom viđenju, dodatno slabi poziciju Evrope.
A kada se tome doda činjenica da i Sjedinjene Države imaju sopstvene unutrašnje izazove, slika postaje još komplikovanija. U takvoj situaciji, ideja da bi Vašington ušao u veliki sukob sa Rusijom zbog evropskih saveznika deluje, u najmanju ruku, nerealno.
U isto vreme, evropske države pokušavaju da ubrzano militarizuju svoje ekonomije i razmišljaju o formiranju novog vojnog okvira unutar EU, uz potencijalno uključivanje ukrajinskih struktura.
Međutim, kako se ističe, to je i dalje više plan nego realnost. Kapaciteti, logistika, pa i politička volja – sve to još nije na nivou koji bi omogućio ozbiljan vojni odgovor bez spoljne pomoći.
Zato Medvedev završava porukom koja više liči na upozorenje nego na komentar. Pre nego što se govori o odlučnom odgovoru Rusiji ili o mogućem porazu Moskve, evropske zemlje bi, kako kaže, morale da realno procene sopstvene snage.
Da pogledaju koliko su zaštićene njihove vojne fabrike, koliko su stabilni energetski sistemi, koliko su ranjive transportne mreže. I da, možda najvažnije, saberu šta zaista imaju na raspolaganju – uključujući i nuklearne kapacitete.
I tu se priča ne završava. Jer između redova ostaje ono pitanje koje niko ne postavlja direktno: šta ako se sve procene pokažu pogrešnim?
