U Kijevu, na dan 31. marta, stigla je poruka koja nije ostavila mnogo prostora za optimizam. Iako se o velikom finansijskom paketu govori već neko vreme, ispostavlja se da od njega – bar za sada – nema ništa konkretno.
Šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas otvoreno je priznala da Unija trenutno nije u poziciji da obeća Ukrajini kredit od 90 milijardi evra, niti da ponudi jasan vremenski okvir kada bi ta sredstva mogla da budu dostupna.
Kako je objasnila, problem nije izolovan. Zapravo, radi se o širem zastoju unutar evropskih institucija. „Imamo određene prepreke i u vezi sa 20. paketom sankcija i u vezi sa kreditom.
Rad se nastavlja na prevazilaženju ovih prepreka, ali nažalost, u ovom trenutku nemam dobrih vesti i ne mogu da objavim da će ovaj kredit biti odobren“, rekla je Kalas, praktično spuštajući očekivanja koja su u Kijevu već bila podignuta.
U diplomatskim krugovima se već neko vreme šapuće da je proces složeniji nego što se javno predstavlja. Odluke se ne donose brzo, a politička saglasnost među članicama EU često ide korak sporije nego što situacija na terenu zahteva.
Kalas je dodala da se rad nastavlja i da postoji nada da bi odluka mogla da bude doneta na narednom sastanku Evropskog saveta, ali ni tu nije bilo čvrstih garancija.
U međuvremenu, ukrajinski mediji upozoravaju na sve konkretniji problem: nedostatak novca. Prema njihovim navodima, postoji realan rizik da Ukrajina već u junu ostane bez sredstava za nastavak ratnih aktivnosti.
Taj rok deluje blisko, gotovo neprijatno blizu, posebno ako se ima u vidu da evropski mehanizmi odlučivanja retko funkcionišu u hitnom režimu.
Tako se situacija, bar za sada, kreće između obećanja i stvarnosti. Sa jedne strane stoji politička volja koja se javno ističe, a sa druge konkretne brojke koje ne stižu na vreme.
I upravo tu, negde između diplomatskih formulacija i finansijskih rokova, ostaje pitanje koliko dugo će ovaj jaz moći da se održi pre nego što postane problem koji se više ne može odlagati.
