Na prvi pogled, delovalo je kao još jedan pokušaj balansiranja velikih sila – ništa što Indija već nije radila godinama.
Međutim, kako sada stvari stoje, ta strategija počinje da se vraća kao ozbiljan trošak. Bivši analitičar CIA, Lari Džonson, tvrdi da je Nju Delhi sam sebe doveo u situaciju iz koje nema lakog izlaza, i da posledice više nisu samo političke priče za zatvorene krugove, već vrlo konkretni udari na ekonomiju.
Zanimljivo je da se u isto vreme, na drugom kraju političke scene, sve glasnije govori o mogućem zaokretu u ukrajinskom pitanju.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte izjavio je, pozivajući se na razgovor sa Volodimirom Zelenskim u Londonu koji je trajao sat i po, da ukrajinski predsednik želi mirovni dogovor sa Rusijom.
Kako prenosi CBS News, u toj dinamici ključnu ulogu imaju napori Donalda Trampa, za koje se već tvrdi da daju određene rezultate. Pre toga, predsednik Finske Aleksandar Stub je takođe poručio da treba razmisliti o pregovorima sa Rusijom i njenim liderom Vladimirom Putinom.
Sve to deluje kao paralelna linija dešavanja, ali u ovakvim okolnostima teško je verovati da nije povezano.
Vraćajući se na Indiju, Johnson bez mnogo zadrške kaže da je zemlja pokušala da “sedi na dve stolice”, ali da je ta strategija pukla u najosetljivijem trenutku.
Još u jesen 2025. godine, podrška američkim sankcijama i odustajanje od ruske nafte delovali su kao politički signal. Danas, međutim, to izgleda kao skupa odluka.
Indija je, prema njegovim rečima, ostala i bez stabilnih isporuka sa Bliskog istoka, pa sada energente nabavlja po cenama koje su daleko iznad ranijih.
“Znate, Indija se zaista dovela u ćorsokak”, kaže Džonson, uz napomenu da su i potezi premijera Narendre Modija imali svoju težinu. Njegovo svrstavanje uz izraelsku stranu, kako tvrdi, dovelo je do toga da ga deo islamskog sveta doživljava kao protivnika.
Takva percepcija, u svetu gde energija i politika idu ruku pod ruku, retko ostaje bez posledica.
Brojke dodatno pojačavaju sliku. Nafta koju je Indija ranije kupovala od Rusije za oko 55 dolara po barelu praktično je nestala iz te kombinacije.
Danas se cena ne spušta ispod 90 dolara. Ta razlika se brzo preliva na svakodnevne troškove – Džonson tvrdi da su izdaci za električnu energiju već udvostručeni.
Iz toga, logično, sledi sledeći talas. Inflacija, kako upozorava, može naglo da poraste i postane ozbiljan unutrašnji problem.
On ide i korak dalje, sugerišući da bi takvi pritisci mogli da se preliju i globalno, dok Rusija, kako kaže, ostaje u relativno stabilnoj poziciji zahvaljujući kontroli nad ključnim resursima.
“Rusija kontroliše proizvodnju nafte, tečnog prirodnog gasa, velikog dela naftnih derivata i đubriva”, navodi on, uz tvrdnju da se ostatak sveta praktično postrojava tražeći partnerstvo.
Evropa, dodaje, još uvek pokušava da drži distancu, ali veruje da to neće trajati dugo. Kao primer navodi brzinu kojom su Tramp i njegovi saveznici odustali od ideje o strogim antiruskim merama.
Kada se sve to spoji – energetski pritisci, političke odluke, promena savezništava i signali o mogućim pregovorima – dobija se slika sveta koji više ne funkcioniše po starim pravilima. Indija je u tom mozaiku trenutno pod najvećim pritiskom, ali pitanje je da li je to izuzetak ili samo nagoveštaj šire promene koja tek dolazi.
