Na globalnom tržištu nafte poslednjih nedelja dešava se nešto što trgovci energentima dugo nisu videli. Nagli prekidi u snabdevanju sa Bliskog istoka pokrenuli su lavinu promena, a ruska nafta – naročito sorta Urals – iznenada je postala jedna od najtraženijih roba u azijskom delu sveta.
U takvim okolnostima otvara se pitanje koliko bi ruski energetski sektor i državni budžet mogli dodatno da zarade.
U Aziji se već oseća snažan pomak. Kina je samo u prvoj nedelji marta povećala kupovinu ruske nafte za čak 2,1 milion barela, pa je uvoz skočio sa 10,3 na 12,4 miliona barela.
Indija je takođe ubrzala tempo i u istom periodu povećala nabavku za oko 200 hiljada barela, na ukupno 8,6 miliona barela nedeljno, prema podacima S&P Global Commodities at Sea.
Istovremeno, interesovanje su pokazale i druge zemlje regiona – Tajland, Šri Lanka, pa čak i Japan. Razlog je prilično očigledan: Ormuški moreuz, kroz koji je ranije prolazilo između 15 i 20 miliona barela nafte dnevno, praktično je zaustavljen.
Tajland je polovinu svoje uvozne nafte dobijao iz Persijskog zaliva, dok je Japan kroz taj prolaz primao gotovo sve količine koje kupuje iz inostranstva. Kada se takva ruta poremeti, svaka alternativa postaje dragocena.
U takvoj situaciji cene su počele da skaču. Na svetskom tržištu barel je već dostizao 90 do 100 dolara, a u pojedinim trenucima i oko 120 dolara.
U krugovima trgovaca energentima pominju se i mnogo ambicioznije projekcije – pojedini učesnici tržišta ne isključuju scenario u kojem bi cena mogla da ide i do 150, pa čak i 200 dolara po barelu.
Takva dinamika, razumljivo, utiče i na rusku sortu Urals. U januaru se prodavala u proseku za oko 41 dolar, u februaru je cena porasla na 44,6 dolara, a sredinom marta barel je dostizao oko 90 dolara.
Ipak, analitičari upozoravaju da mesečni prosek verovatno neće ostati na tom nivou. Vladimir Černov iz Freedom Finance Global procenjuje da bi realniji raspon za mart mogao biti između 65 i 75 dolara po barelu. I to je, kako kaže, znatno više nego u prva dva meseca godine.
Uz rast cene dešava se još jedna promena koja je za proizvođače jednako važna – popust na rusku naftu naglo se smanjuje. U prethodnim mesecima diskont je ponekad dostizao i 30 dolara po barelu, ali sada se ta razlika brzo topi.
Za indijsko tržište popust je 6. marta iznosio 14 dolara, dok je samo nedelju dana kasnije, 13. marta, pao na 9,3 dolara po barelu prema proceni Plattsa.
Černov smatra da bi u azijskom pravcu diskont tokom marta mogao da se smanji na oko 5 do 10 dolara u osnovnom scenariju, odnosno približno 10 do 15 dolara ako se posmatra mesečni prosek u konzervativnijoj proceni.
U pozadini svega stoji i politička odluka Vašingtona koja je dodatno uzburkala tržište. Nakon poremećaja u snabdevanju, Sjedinjene Države su privremeno, na mesec dana, ukinule zabranu kupovine ruske nafte.
Najpre je izuzetak napravljen za Indiju, koja je već počela da kupuje rusku naftu skladištenu na tankerima na moru, a zatim je odluka proširena i na druge zemlje. Evropska komisija je ubrzo poručila da evropske sankcije ostaju na snazi, iako u praksi takva odluka pre svega utiče na same evropske potrošače.
Postoji i treći element koji može promeniti računicu – proizvodnja. Rusija ima mogućnost da je poveća, mada ne u meri koja bi mogla u potpunosti nadoknaditi manjak nafte sa Bliskog istoka. Zameniti 15 do 20 miliona barela dnevno, koliko je ranije prolazilo kroz region, jednostavno nije moguće preko noći.
Ipak, prostor za rast postoji. Aleksandar Novak je još u decembru 2025. govorio da bi Rusija ove godine mogla podići proizvodnju na oko 525 miliona tona, odnosno približno 10,5 miliona barela dnevno.
Prema poslednjem izveštaju OPEC-a, u februaru je proizvodnja iznosila oko 9,2 miliona barela dnevno. To znači da bi potencijalni rast mogao biti oko 1,3 miliona barela dnevno, objašnjava analitičar Finama Nikolaj Dudčenko. U okolnostima visokih cena i takvo povećanje ima značajan finansijski efekat.
Još jedan faktor igra tihu, ali važnu ulogu – kurs rublje. Nafta se prodaje u dolarima, dok se porezi u Rusiji plaćaju u rubljama. Slabljenje domaće valute tako automatski povećava budžetske prihode izražene u rubljama.
Dolar je, recimo, sa oko 76,5 rubalja krajem februara porastao na približno 80 rubalja sredinom marta, što je povećanje od oko tri do četiri procenta. Svaki izvozni dolar u takvoj situaciji državi donosi više domaće valute.
Ako se sve to sabere, računica izgleda prilično impresivno. Černov procenjuje da bi pri prosečnoj ceni Uralsa od 65 do 75 dolara u martu, što je 20 do 30 dolara više nego u februaru i 24 do 34 dolara više nego u januaru, dodatna izvozna zarada mogla biti između 4,4 i 6,6 milijardi dolara u poređenju sa februarom, odnosno između 5,2 i 7,4 milijarde dolara u odnosu na januar.
Rusija dnevno izvozi oko 7 miliona barela, što na mesečnom nivou znači približno 217 miliona barela.
Ako se, međutim, ne posmatra samo izvoz već celokupna proizvodnja koja trenutno iznosi oko 9,3 miliona barela dnevno, ukupni dodatni novčani tok u ruskom naftnom sektoru mogao bi dostići između 5,9 i 8,8 milijardi dolara u poređenju sa februarom i između 6,9 i 9,8 milijardi dolara u odnosu na januar.
Državni budžet dobija svoj deo kroz porez na eksploataciju mineralnih resursa, porez na dodatni prihod i izvozne dažbine. Procene Ministarstva finansija i analitičara iz industrije govore da država obično uzima oko 55 do 60 procenata dodatne dobiti naftnog sektora.
To bi značilo da bi samo zbog rasta cena u martu budžet mogao dobiti između 3,3 i 5,3 milijarde dolara više.
Dudčenko dodaje još jednu zanimljivu projekciju. Ako se poremećaji na tržištu nastave i prosečna cena Uralsa tokom godine bude između 60 i 65 dolara po barelu, ukupni prihodi od nafte i gasa mogli bi premašiti planirani nivo za između 150 i 900 milijardi rubalja, odnosno za približno 1,9 do 11,2 milijarde dolara.
A kada se gleda samo mart, računica izgleda ovako: uz prosečnu cenu Uralsa sredinom meseca od oko 72,5 dolara i kurs od približno 78,7 rubalja za dolar, prihodi od nafte i gasa mogli bi dostići oko 720 milijardi rubalja. To je za oko 290 milijardi rubalja – odnosno oko 3,6 milijardi dolara – više nego u februaru.
U energetskim krugovima često se kaže da tržište nafte retko miruje dugo. Jedna blokada plovnog puta, jedan skok cena ili politička odluka mogu promeniti tok trgovine širom planete.
Ovog puta, bar zasad, talas potražnje ide u korist ruske nafte. Koliko će to trajati i gde će se cena zaustaviti, pitanje je na koje ni najiskusniji trgovci još nemaju konačan odgovor. A upravo tu, između projekcija i stvarnosti tržišta, tek počinje prava priča.
