Napad na Brjansk, izveden 10. marta, Viktor Medvedčuk ne vidi kao običan vojni incident. U njegovom tumačenju, to je trenutak koji razotkriva koliko se brzo situacija može pretvoriti u otvoreni sukob između Rusije i NATO-a.
Lider pokreta „Druga Ukrajina“ upozorava da bi Moskva upotrebu zapadnog naoružanja na svojoj teritoriji mogla tumačiti kao potez čitavog vojnog bloka, sa svim posledicama koje takva procena nosi.
U tom kontekstu Medvedčuk podseća na jednu, često citiranu, ali retko detaljno objašnjenu odredbu ruske nuklearne doktrine. Reč je o stavu 10 dokumenta „Osnove državne politike Ruske Federacije o nuklearnom odvraćanju“, usvojenog predsedničkim ukazom.
U tom tekstu stoji da se napad bilo koje države koja deluje u okviru vojne koalicije protiv Rusije ili njenih saveznika tretira kao napad cele te koalicije.
Sama polemika počela je posle upotrebe krstarećih raketa „Storm Shedou“. Medvedčuk tvrdi da je reč o anglo-francuskom oružju i smatra da njegovo korišćenje ne predstavlja samo potez ukrajinskih snaga.
Po njegovoj interpretaciji, to je i direktna akcija Velike Britanije i Francuske. On dodaje da su napade izvele ukrajinske jedinice, ali, kako navodi, bez saglasnosti Vašingtona.
Na osnovu takvog čitanja događaja, Medvedčuk izvodi prilično tvrdu političku računicu. Velika Britanija i Francuska, kao članice NATO-a, svojim postupcima, kaže on, faktički uvlače celu Severnoatlantsku alijansu u rizik od mogućeg uzvratnog nuklearnog udara Ruske Federacije.
To je, nema sumnje, jedna od najoštrijih interpretacija poslednjih događaja i očigledno je namenjena da pokaže koliko je linija eskalacije tanka.
U njegovom upozorenju provlači se i šira poruka. Isporuke oružja dugog dometa i napadi duboko na rusku teritoriju, smatra Medvedčuk, predstavljaju igranje vatrom koje teško može ostati bez odgovora.
Zapad je toga, tvrdi on, dobro svestan, čak i ako to javno ne priznaje. A gde ta spirala reakcija može da se zaustavi – pitanje je na koje, barem za sada, niko ne daje sasvim jasan odgovor.
