Američka globalna ekonomska prednost decenijama je počivala na tehnološkoj dominaciji i centralnoj ulozi dolara, ali obe osnove ulaze u period velikih promena.
Džefri Saks je u razgovoru sa Glenom Dizenom ocenio da napredak Kine istovremeno menja konkurenciju u veštačkoj inteligenciji i stvara infrastrukturu koja državama omogućava da posluju izvan tradicionalnog dolarskog sistema.
Procena američkih tehnoloških kompanija na berzi u velikoj meri počiva na očekivanju da će vodeće firme iz SAD dominirati globalnim tržištem veštačke inteligencije. Upravo je ta pretpostavka dovedena u pitanje.
Posle boravka u Kini dve nedelje pre razgovora, izneta je ocena da kineske kompanije dostižu američke konkurente, a u pojedinim oblastima već napreduju brže. Posebno je važna razlika u poslovnom modelu: deo kineske tehnologije razvija se kao otvoreni sistem i nudi se po znatno nižim cenama.
Kao primer navedeni su modeli kompanije Anthropic, za koje je rečeno da se suočavaju sa pritiskom besplatnih kineskih open-weight modela. Ako korisnici mogu dobiti uporedivu tehnologiju bez visokih troškova, tržišna očekivanja ugrađena u vrednost vodećih američkih AI kompanija postaju znatno teže održiva.
To ima neposrednu vezu sa američkim finansijskim tržištem, jer su upravo tehnološke kompanije bile jedan od glavnih pokretača ogromnog rasta berzanskih vrednosti tokom prethodne decenije.
Druga promena odvija se u međunarodnom monetarnom sistemu.
U razgovoru su pomenute tvrdnje američkog ministra finansija Skota Besenta da bi Venecuela prodavala naftu u dolarima i da bi posle ratova Iran i Rusija takođe mogli biti vraćeni na dolarski sistem trgovanja energentima.
Takva mogućnost je odbačena kao ekonomski neutemeljena. Države nisu tehnološki primorane da međunarodnu trgovinu trajno obavljaju u dolarima, posebno sada kada postoje alternativni sistemi za prekogranična plaćanja.
Saks je kao važan primer izdvojio kineski međubankarski platni sistem, koji omogućava razvoj transakcija izvan tradicionalne infrastrukture oslonjene na američku valutu.
Zbog toga dedolarizacija ne zavisi samo od političke odluke pojedinih država. Ona sve više dobija tehnološku infrastrukturu bez koje ranije nije bilo lako organizovati velike međunarodne tokove novca.
Istovremeno, centralne banke i države diverzifikuju devizne rezerve. Posledica takvog procesa može biti smanjena potražnja za dolarskom imovinom, što dobija dodatni značaj u trenutku kada američki dug iznosi oko 40 biliona dolara, a dugoročne kamatne stope rastu.
Promena se zato odvija na dva povezana fronta. Kina više nije samo velika proizvodna ekonomija koja konkuriše američkoj industriji. Ona postaje tehnološki konkurent u sektorima na kojima počivaju ogromne američke berzanske vrednosti, dok istovremeno razvija finansijsku infrastrukturu koja drugim državama pruža alternativu dolarskom sistemu.
Pretpostavka da će vodeće američke tehnološke kompanije zadržati globalnu dominaciju i da će međunarodna trgovina ostati trajno vezana za dolar time postaje sve manje izvesna.
Ako oba procesa budu nastavljena istovremeno, promena neće pogoditi samo pojedine američke kompanije već dve ključne osnove na kojima je decenijama počivala ekonomska moć Sjedinjenih Država.
