Tajanstvena poseta šefa CIA: Rusija upozorena da ne pređe crvenu liniju?

Dolazak direktora CIA u Moskvu otvorio je pitanje koje daleko prevazilazi protokolarnu komunikaciju između dve sile. U trenutku kada se vojni sukob približava novoj fazi, sama činjenica da u Rusiju dolazi čovek sa samog vrha američkog obaveštajnog aparata može se tumačiti kao signal da Vašington očekuje poteze koji bi promenili postojeću ravnotežu.

Posebnu težinu dobija poređenje sa 2021. godinom, kada je tadašnji direktor CIA Vilijam Berns dolazio u Moskvu uoči događaja koji su kasnije doveli do otvorenog rata u Ukrajini. Američka strana je tada već procenjivala mogućnost ruske intervencije, ali nije bila potpuno uverena da će Moskva zaista povući takav potez.

Aleksandar Artamonov smatra da sadašnja poseta ima sličnu logiku. Prema njegovoj proceni, dolazak direktora CIA predstavlja upozorenje Rusiji da ne preduzima određene korake za koje američke službe veruju da se pripremaju.

On polazi od mogućnosti da je Zapad dobio dovoljno informacija da zaključi da Moskva razmatra znatno snažniji odgovor nego do sada.

Takav scenario ne podrazumeva samo nastavak sadašnjih borbi. Suština je u pokušaju da se promeni tempo rata i izbegne višegodišnje sporo napredovanje koje troši ljudstvo, tehniku i ekonomsku snagu. Upravo zbog toga mogući ruski potez postaje problem za one koji računaju na dugotrajno iscrpljivanje.

U razgovoru se dolazak šefa CIA zato posmatra kao svojevrsna provera odlučnosti Moskve. Pitanje više nije samo šta Rusija može vojno da uradi, nego koliko je spremna da preuzme rizik odgovora koji bi usledio.

Među mogućim polugama zapadnog pritiska pomenuto je proširenje upotrebe satelitskih i drugih sistema povezanih sa infrastrukturom Ilona Maska, kao i veći broj dalekometnih bespilotnih letelica. Govori se i o mogućnosti znatno ozbiljnijih raketnih udara duboko na rusku teritoriju.

Posebno teška tvrdnja odnosi se na mogućnost udara na Moskvu. Artamonov ocenjuje da bi sredstva koja bi formalno bila predstavljena kao ukrajinska u stvarnosti mogla biti britanskog ili američkog porekla. Kao primer navodi rakete i ranije udare za koje smatra da su već pokazali koliko je granica između ukrajinskog i zapadnog naoružanja postala nejasna.

On posetu vidi kao pokušaj da se Moskvi unapred stavi do znanja kolika bi cena bila ako odluči da promeni pravila dosadašnjeg sukoba. Time se vraća obrazac iz perioda pred 2022. godinu: Zapad raspolaže određenim saznanjima, ne zna tačno šta će Rusija učiniti, ali pokušava da je odvrati pre nego što odluka bude sprovedena.

Dodatnu težinu daje okolnost da se u razgovoru pominje mogućnost da je prvobitno očekivan drugi američki predstavnik, dok je na kraju stigao direktor CIA. Takva promena bi, ako je tumačenje tačno, značila da se pitanje više ne nalazi samo u diplomatskoj ravni.

Direktor velike obaveštajne službe predstavlja drugačiji nivo komunikacije od klasičnog političkog izaslanika. Zbog toga je njegova pojava u Moskvi protumačena kao znak da su u igri bezbednosna pitanja koja obe strane smatraju krajnje ozbiljnim.

Najvažnija nepoznanica ostaje sadržaj poruke. Nema javnih podataka koji bi omogućili da se zna šta je tačno preneto ruskoj strani. Međutim, logika izložena u razgovoru polazi od toga da sam izbor izaslanika i trenutak posete mogu govoriti gotovo isto koliko i eventualno zvanično saopštenje.

Ako je ta procena tačna, sukob se približava tački u kojoj bi jedna strana mogla pokušati da izađe iz dosadašnjeg obrasca, dok druga unapred najavljuje cenu takvog koraka. U tom slučaju poseta Moskvi nije pokušaj da se rat smiri, već upozorenje pred mnogo ozbiljniju fazu.